BORIMO SE ZA POZITIVNI PREOBRAŽAJ HRIŠĆANSTVA

 

 

ISUSOVI DELO I UČENJE SU SAVRŠENI

Jako me raduje činjenica da su socijalne mreže napredovale pa tako možemo svi razgovarati o religijskim učenjima od kuće, iz fotelje, što nam daje brzi prenos informacija i mišljenja.

Istorija nam je pokazala da nerazumevanje svetih spisa i nepridržavanje učenja mogu dovesti čak i do ratova.

Ovde želim da razmislimo o jednoj činjenici koja je donela mnogo netrpeljivost prema hrišćanstvu.

To je ideja o jednom svetovnom životu i večnom paklu.

Sa moje tačke gledišta, a samim tim i sa gledišta savršenog Boga, ove dve Isusove izjave su pogrešno shvaćene i nametnute vernicima.

Kada je Isus rekao da postoji samo jedan život, to nije značilo jedan svetovni život jer duša mora da se rađa nanovo dok ne otplati dugove i stekne savršenstvo. Isus je mislio na rođenje kao stvaranje duše i smrt kao smrt ega, vraćanje Bogu.

Na ovaj način je stvoreno verovanje da je Bog nepravedan jer svi svedočimo različitim sudbinama i uslovima života svakog čoveka. Jer naše rođenje i naš sadašnji život je posledica dela iz prethodnih života.

Isus je govorio o jednom životu jer je taj život poznavao.

Ova ideja se nastavila korz ideju večnog pakla, koja ako malo razmislite ima samo hipotetički smisao. To je ideja da je Isus upozorio da stalno činjenje pogrešnih dela ostavlja čoveka u paklu sa pravednim posledicama. Dakle, svaka duša se vadi iz “pakla” činjenjem samo dobrih dela. Zaključak da neko posle smrti ide u večni pakao je zabluda i pogrešna interpretacija savršenog Isusa i učenja.

Ovde je još i dodato verovanje da će neko izbeći posledice delovanja ispovešću ili kajanjem, a ako samo pogledamo, sam Isus je morao da se rodi da bi spalio grehe čovečanstva na krstu što dokazuje zakon kreacije da ono što učiniš obavezno će ti se vratiti jer Isusovo stradanje na krstu pokazuje da čak i Bog poštuje taj zakon pa se i žrtvovao za čovečasntvo..

Svejedno, hrišćanstvo kao i svaka druga religija je savršeno, i velika privijegija hrišćanske religije je savršeni primer mesije, Isusa Hrista koji nije tu samo da poduči, nego i da pruži primer i izbavi i da slobodu. Dakle, možda čak najzahvalnija religija.

Zbog čega sam napisao ovaj tekst?

Smatram da je vreme sazrilo da delo Isusa spoznamo u pravom svetlu i shvatimo ljubav i savršenost Isusa, Boga i hrišćanskog učenja. Ljudi koji su živeli u vreme Isusa su bili velikim delom tragičari tako da su poruku Isusa učinili pomalo tragičnom. Istinitom, ali tragičnom zbog pogrešnog viđenja Boga i Isusovog dela.

Šta vi mislite? Da li je moguće posle toliko vremena, ne promeniti, nego ispravno razumeti, usavršiti i preneti Isusovo učenje?

Da li i vi verujete da nema drugog puta do savršenog Boga, ljubavi  i spasenja?

 

 

JUDA JE VERNIK KAO I SVAKI DRUGI

Isus je na tajnoj večeri izjavio da će ga jedan od njegovih izdati.

Juda je pitao:

–Da li sam to ja, Ravi?(već je razmišljao o tome i tražio je Isusovu potvrdu).

Isus je izjavio:

–Ti kaza.

Juda je to smatrao odobrenjem. Izdao je Isusa i Isus je završio na krstu. Kada je to Juda video, bacio je novce i obesio se.

Zbog čega govorim ovo?

Karakterisanje Jude kao izdajnika nije baš očigledno, jer i mnogi apostoli su se odrekli Isusa da bi sačuvali život. Juda je jedini sebi oduzeo život zbog Isusovog stradanja.

Sam završni Judin čin dokazuje da nije Isusa izdao zbog novca već zbog verovanja da će Isus pokazati moć kojoj je Juda svedočio. Zbog toga Judu smatram velikim vernikom jer je izuzetno verovao u Isusa i želeo je da Isus postanje kralj.

Njegova greška, kao i greška mnogih religijskih poklonika je bila da je više verovao u moć Isusa nego u ljubav i poniznost Isusovu.

Šta vi mislite o tome?

 

 

HRIŠĆANSKE NESUGLASICE(iliti, socijalno i religijsko pitanje)

Nedavno sam bio član jedne teološke grupe gde sam imao odličan odziv čitalaca na mojim postovima. Puno lajkova i puno začuđujuće za moj standard dobrih komentara. Ipak, neko od administratora grupe me je izbacio jer mu se nisu dopali moji tekstovi. Uočio sam tu netrpeljivost prema različitom tumačenju spisa od šablonizovanog, tako da mi je jasno zašto se religije smatraju dogmom. Ipak, moram napomenuti da dobro obrađene pouke jesu znanje i tu nemam prigovora.

Pošto je ova tema ogromna, ja ću ovde napraviti spisak pa ko želi neka razmisli o tome, i nadam se da ćemo obraditi određene teme ubuduće, jer hrišćanstvo kao jedna od najzastupljenijih religija mora biti pročišćeno pravim duhovnim tumačenjima specijalno zbog ogromnog broja sledbenika. Celo društvo je na meti. Ukidanje hrišćanstva nije opcija niti je moguće.

Evo nekih nagoveštaja:

1. Loša interpretacija večnog pakla. Večni pakao ne postoji. Postoje samo želje i vezanosti za telo i ono najgore, posledice zlih dela. Nije tačno da te posle smrti šalju u večni raj ili pakao. Isusova izjava je hipštetička metafora a ne zakon.
2. Ideja o jednom zemaljskom životu nije tačna. Duša se rađa onoliko puta koliko treba za cilj. Postoji samo jedan pravi život darovan od Boga, sastoji se od stvaranja duše i do smrti ega i povratka Bogu.
3. Ne brišu se obavezno gresi pokajanjem, molitvom ili donacijom crkvi.
4. Negiranje karme i reinkarnacije što automatski karakteriše Boga nepravednim i nemilosnim.
5. Isus nije jedini spasilac ni mesija, i hrišćanstvo nije jedina ispravna religija.
6. Vera u Isusa ne znači odmah sedenje sa njime na nebu. Mora se dostići nivo Isusove svesti.
7. Mnogoboštvo se ne prihvata kao jednoboštvo što je automatski apsolutno propuštanje znanja koje nudi hrišćanstvo, dakle zabluda.
8. Osuda samoubistva.

Upravo ove konstatacije stvaraju jaz prema onima koji bi mogli slediti hrišćanstvo i još gore, obezbeđuje ćorsokak za vernike.

Ja sam istakao ono što sam ja označio kao važno. Bilo bi dobro da svako ko želi pronađe neko svoje viđenje.