Nove duhovne spoznaje
Duhovnost
Duhovni put je na početku težak, ali je posle sve lakši i lakši.
Kako znaš gde je kraj tog puta?
Na kraju puta, osetićeš neizmernu ljubav i videćeš lice Božije.
Svetovni put je za slabiće. Na početku je vrlo lak, ali vremenom je sve teži i teži.
Kako znaš gde je kraj tog puta?
Poseduješ sve i svašta, prošao si sito i rešeto, ali kad se zagledaš u sebe – pustinja. Vidiš da si duševno propao.
Eh, sad, koji je put bolji?
Mogu ti reći da sam jeo i da je hrana bila jako ukusna.
Šta to znači?
Ako ti tako kažem, ti možeš da mi veruješ ili da mi ne veruješ. Pritom je glavna stvar da ispravno proceniš.
Kada kažem da sam spoznao Sebstvo i neke duhovne istine, ti opet možeš da mi veruješ ili ne. Ipak, ako govorim istinu, a ti mi ne veruješ, propustićeš zlatnu priliku.
Pouka glasi:
Nije dovoljno samo da mi poveruješ da sam jeo. Neophodno je da i sam probaš hranu, pogotovu ako si gladan.
Onaj koji zna, može da te usmeri. Ipak, ti si odgovoran za svoj duhovni razvoj.
Verovati sebi, znači verovati Bogu. Verovati Bogu, znači verovati ljudima. Verovanje je nemoguće odglumiti pred Bogom.
Onaj koji iskreno veruje Bogu, Bog mu neće dati da bude obmanut. Samo neiskren čovek zaluta.
Dakle, ne postavlja se pitanje kome ćeš verovati, već: veruješ li Bogu?
Čovek nikada ne bi smeo biti neveran Bogu zbog ljudi i lažnih idola.
Šta to znači?
Nevernost spram Boga je nevernost čoveku. Ljudi su često opčinjeni iluzijom i misle kako nekog čoveka vole, a previđaju činjenicu da su Bogu okrenuli leđa.
Takvo ponašanje je življenje egoizma.
Čovek jeste Bog, ali Bog nije čovek.
Talas jeste sastavni deo okeana, ali okean nije talas. Kako okean može biti talas?
Pouka glasi:
Nikada ne napuštaj Boga zarad nekog čoveka. Takvo ponašanje je glupost. U tom slučaju si neveran Bogu, sebi, pa i tom čoveku zbog kojeg okrećeš Bogu leđa.
Neki ljudi misle da je meditacija gubljenje vremena.
Šta to znači?
To znači da je takva izjava proizvod neiskustva i brzopletosti.
Uzmimo za primer da imaš mnogo želja. Tvoj um je tada usmeren na njihovo ispunjenje. Ako je tvoj um usmeren na ispunjenje želja, tada živiš u budućnosti. Budućnost nikada nije sada, prema tome, i ne postoji. Dakle, ljudi koji ne žive u sadašnjosti, u suštini i ne žive. Oni su uvek usmereni na nešto imaginarno. Zato su takvi ljudi čak i ako ispune svoje želje nezadovoljni. Nezadovoljstvo je otrov za dušu.
U meditaciji je sve drugačije.
U meditaciji si svestan sebe i svoje unutrašnjosti. Zapažaš šta se odvija u tebi. Možeš dozvati i doživeti svetlost, mir, ljubav. Na taj način živiš u sadašnjosti. Pritom, ako si stekao dovoljno unutrašnjeg mira, možeš imati unutrašnji kontakt sa samim Svevišnjim.
Pouka glasi:
Meditacija je čisto zadovoljstvo.
Zašto?
Ako si svestan sebe, radosti i pozitivnosti, živiš u sadašnjosti. Time tvoj život ima smisao. Na taj način si zadovoljan.
Pitanje glasi:
Šta je veća sreća? Raditi sve i svašta, ili biti svestan sebe?
Nemoj žuriti sa odgovorom. Proveri.
Prava i istinska moć dolazi od Jastva. Jastvo je Sebstvo, manifestovani Bog, koji je stanovnik svih živih bića.
Šta to znači?
Danas je u svetu naširoko rasprostranjeno zlo. Ljudi misle da je ispoljavanje sile moć. To nije moć, već jad i nemoć čoveka.
Kada Jastvo počinje da izranja iz tebe, doživljavaš moć Jastva. Ta moć te opija. Zato se Jastvo pomalja postepeno. Kada bi Jastvo zasijalo odjednom, umro bi na licu mesta. Jastvo u sebi krije mnoge Univerzume. Svi Univerzumi su dostupni čoveku. Takva moć opija. Ljudi koji se zamlaćuju takvim stvarima lutaju isto kao i oni koji tragaju za strastima i nagonima. Zato me mnogi ne razumeju kada objašnjavam da Jastvo govori čoveku. Komunikacija između čoveka i Boga zaista postoji.
Pouka glasi:
Situacija je jednostavna. Čovek bi morao živeti duhovni život. Upražnjavajući duhovne discipline i držeći um usmerenim na Boga, čovek sve više postaje svestan svog Jastva. Samim tim, čovek počinje pa prepoznaje razliku između ega i Jastva. Na kraju, Bog sija pred unutrašnjim okom u svom sjaju, veličini, i moći.
To nije nikakva bajka. To je čista realnost.
Da bi radio sa nekim programom, kao prvo, potreban ti je računar. Da bi imao računar, potrebni su delovi da bi ga sastavio. Između ostalog, potreban ti je i monitor. Pored toga, računar radi na struju. Potrebna ti je i struja. Zatim, ako taj program ne može da radi bez interneta, potreban ti je i internet. Takođe, treba da umeš da radiš sa tim programom.
Šta ovo znači?
To znači da je uglavnom svima jasno šta sam upravo objasnio. Međutim, retko kome je jasno kada govorim o Bogu i duhovnosti. Rad sa programom se obezbeđuje kako sam opisao. Ipak, da bi nesreća i zlo bili iskorenjeni u svetu, neophodni su neki koraci i neki uslovi koji se moraju ispuniti. Eh, kada govorim o tim koracima, često se dešava da neki ljudi gledaju belo, sa nevericom, kao da govorim o nekim španskim selima, ili ne znam ti ni ja šta.
Kada bih rekao da računar može da radi bez napajanja svi bi me gledali kao da sam lud. Ipak, za Boga je i to moguće. Ali zato, kada govorim da čovek ne može ostvariti istinsku sreću bez Boga, ljudi misle da govorim bezveze.
Zbog čega je to tako?
Valjda je jasno da ako misliš da se smisao života nalazi van Boga, da si isti kao onaj koji veruje da računar može da radi bez struje? Ako misliš da možeš imati seks sa svim i svakim, i da stupaš u odnose sa različitima, tada si isti kao onaj koji koristi program na računaru i sve pobrljavi.
Pouka glasi:
Bez vere u Boga, sreće nema. Bez Božije prisutnosti, nema blaženstva. Bez poznavanja vernosti i požrtvovanja, nema dobrog braka. Bez poznavanja ljudskih vrednosti i morala, nema pošteno zarađenog novca. Bez dobrih misli i odustajanja od sebičnih želja, nema sreće ni mira.
Zato, ako koristiš svet nepravilno, dobićeš ispunjenje svojih želja, ali ćeš biti razočaran i nesrećan. Ako koristiš svet ispravno, ispunićeš svoje želje i bićeš srećan. Razlog nesreće je osujećenje. Sve što nema koren u Bogu se izjalovi. Šta ima ovde nejasno?
Jedino pravo merilo jeste Bog.
Šta to znači?
Svaki čovek je različit. Svaki čovek može da meri prema svojim iskustvima. Ipak, sve u životu je tvoje ogledalo. Tvoj partner, tvoja deca, tvoji prijatelji, tvoji poroci, tvoje slabosti, sve ono što ti se događa, jeste tvoje ogledalo. Eh, od tog ogledala niko ne može pobeći.
Šta želim da objasnim?
Svako od tih ogledala, jeste ogledalo lažnog. Čovek opijen lažnim, život mu je lažan. Zato je Bog jedino ispravno merilo, i jedino pravo ogledalo u koje možeš da se ogledaš.
Zato u suštini ne postoje ni ateisti, ni vernici. Onoliko koliko si Boga ugradio u svoj život, toliko si se posvetio sebi. Druga jednačina ne postoji.
Pouka glasi:
Čovek koji zaboravlja Boga, zaboravlja sebe. Ako neko smatra da je Bog surov, to je u stvari njegovo mišljenje o sebi. Ako Boga smatraš milostivim, tada si ne samo dobar, nego i srećan čovek.
Ne postoji nikakva logika niti bilo kakvo opravdanje, da bi čovek zaboravio Stvoritelja. Stvoritelj je tvoje Jastvo. Ako Njega zaboraviš, gde si onda ti, u svojoj glavi i svom srcu? Pa, nema te.
Čovek opijen Bogom, svugde Ga vidi. Takav čovek ne misli samo na Boga, već i na sebe. A kako možeš i videti bilo koga drugog, ako se sve sastoji od Boga?
Svevišnji si ti sam. Svevišnji je tvoje ogledalo. Svevišnji je sreća koju tražiš. Svevišnji je cilj kojem težiš. Možda je to nekome nemoguće, ali čovek koji nije opijen Bogom, ne poznaje istinu, pa bude razočaran i nesrećan. Jer, ako u svom umu i srcu nisi napravio nimalo mesta za Boga, to znači da si napravio previše mesta za nesreću i usamljenost.
Dakle, Bog je jedino pravo merilo. Sve meri po Njemu.
Uvek se pitaj:
Šta bi Bog uradio da je na mome mestu (hehe, On i jeste na tvom mestu)?
Jedan Mesija je podučavao ljude karmi i reinkarnaciji. To je učenje da moraš paziti šta činiš jer će ti se sva tvoja dela vratiti istom silinom, ako ne u ovom, a ono u sledećem životu. Ipak, stalno je pomagao bolesnima, sakatima i gubavima. LJudi su mu govorili:
– Guru, zašto im pomažeš ako su u stanju koje su zaslužili?
Guru je odgovarao:
– To su divne duše u lošem telu.
Šta to znači?
Isus je govorio:
– Vi ste u meni i Ja sam u vama.
To generalno znači da je Isus svačije Jastvo. Isus je Mesija, a bilo koji Mesija je Bog. Bog je Jastvo svih bića. Zato Mesija koji sebe doživljava kao Boga, svaku dušu doživljava kao deo sebe. Svaka duša je nastala od Boga, te je duša deo Boga, a svaki deo Boga je Bog, jer Bog je beskonačan i nedeljiv.
Zato je bogoostvareni sposoban voleti svakog i pomoći svakome savršeno. Um može da sumnja u ovu istinu, ali ova istina se uvek otelovljuje.
Postavlja se pitanje: ako Mesija voli svakoga, kako je onda Krišna specijalno bio došao da bi pobio Asure? Odgovor već dobija na jednostavnosti. Zato što su to bile duše u lošem telu, tj. duše koje su nastanjivale ta tela, nisu mogle obuzdati um i telo.
Na ovome mestu možemo shvatiti zašto neki ljudi imaju vrlo zlu sudbinu. Isto tako možemo shvatiti da to nije razlog da ne pomažeš i ne činiš dobra dela. Dobra dela se uvek čine zbog sebe i Sebstva koje živi u svakome i koje je savršeno.
Tako se jednom desilo da je neki čovek imao ženu koja se teško razbolela, te je posle dosta muka i vremena žena umrla. On je stalno kudio i proklinjao Boga zbog sudbine koju je dobio.
Na drugoj strani, jedan doktor je radio sa najtežim slučajevima u pogledu neizlečivih bolesti. Zbog toga što je bio dobar doktor, imao je mnogo pacijenata, mnogo posla, mnogo problema i mnogo teških situacija. Stalno je bio suočen sa neizbežnom smrću svojih pacijenata. Ipak, taj doktor se svakoga dana trudio sve više, i zahvaljivao je Bogu.
Govorio je:
– Bože, vidim mnoge teške sudbine i bolesti. Vidim da ne mogu izlečiti pacijente. Ipak, hvala ti što me toliko voliš i poštuješ, i što imaš dovoljno vere i poverenja u mene, pa mi šalješ ona bića kojima spasa nema, da se brinem za njih, jer njima su ljubav, briga i nega najpotrebniji.
Pouka glasi:
Ne diži ruke ni od sebe, ni od koga drugoga. Svi su jedno, i sve je Bog, a tela i sudbine, pa i zlo nekog čoveka su prolazni.
U jednom životu u jednoj kući živela je jedna porodica. Muž i žena imali su žensko dete. Majka, tj. žena je umrla od teške bolesti. Posle izvesnog vremena žaljenja, otac je oženio drugu ženu. Ćerka se udala. I ona i njen muž su dobili dete. Tako se desilo da su svi živeli u istoj kući. Pozitivna stavka je bila ta da je kuća bila velika, sa spratom, tako da su porodice živele na odvojenim spratovima. Ćerka je bila neverna svome mužu. On se stalno žalio njenom ocu i kukao. Tako je to išlo jedno vreme.
Taj otac se teško razboleo. Ipak, jako je voleo svoju drugu ženu. Ona ga je požrtvovano negovala i hranila. Porodica i prijatelji su ga napustili. Samo je ta žena ostala uz njega. Kada je on to uvideo, rešio je da celi sprat ostavi svojoj drugoj ženi. Posle njegove smrti, desilo se to da je ta porodica želela da otera njegovu drugu ženu, te su je stalno napadali i maltretirali.
Šta to znači?
Neveran u malom, neveran u velikom. Muškarac koji je bio muž ćerke se pretvarao kako poštuje oca i njegovu drugu ženu. To je činio ne samo zbog sopstvenog interesa i koristi, već i zbog strahopoštovanja i kukavičluka. Kada je otac umro, odjednom je imao “hrabrosti” da maltretira i psuje njegovu drugu ženu.
Ipak, karma nikada ne spava. Duše su povezane i posle smrti. Svi ljudi nesvesnim delom uma znaju sve što se dešava i što se desilo. Čovek koji je umro, nesvesno je u duhovnom svetu znao da je njegova druga žena maltretirana, i to ga je bolelo. Zato što je jako voleo, njihova povezanost je ostala i nakon smrti. Jer, Bog je tako stvorio svet. Oni koji se vole, održavaju kontakt uvek, bez obzira na fizičko telo i život.
Tako se i desilo da su se jednom i njih dvojica ponovo rodili kao muškarci. Kad god bi se sreli, ovaj što je bio otac u tom životu, stalno ga je tukao i maltretirao zbog prevelike srdžbe i povrede koje je nosio u sebi. Niko nije znao zbog čega se to dešava. Ni on nije znao otkud mu takva mržnja prema tom čoveku.
Pouka glasi:
Strahopoštovanje je zlo i kukavičluk. Strahopoštovanju su podložni ljudi koji imaju hrabrosti da maltretiraju samo one koji su slabi i nedužni, i za koje su sigurni da su jači i bezbedni. Ipak, upravo tu se takve kukavice prevare. Nadrljaju samo tako, i vrlo teško nauče svoju lekciju. To je zbog toga što takva kukavica obavezno misli da može svoj kukavičluk izlečiti tako da ne poštuje slabije. Dakle, glupost i kukavičluk uvek idu zajedno sa strahopoštovanjem. I naravno, takav čovek nadrlja.
Ovde se namerno nisam bavio karmom maltretirane žene, da bi čitalac uvideo efekat delovanja na koji ljudi uopšte ne računaju, a itekako postoji i utiče na tvoju budućnost. Takođe, ovde možemo zaključiti da čovek svesno može lagati sebe, ali nesvesno uvek ispoljava istinu kroz život. Na taj način mnogi ne mogu zamisliti, ni shvatiti da oni sami sebi nesvesno priređuju život kakav žive. To znači da ljudi koji imaju čak i najstrašniju sudbinu su i želeli da je imaju. To je jedan od razloga zašto sam napisao ovu knjigu. Čovek treba želeti i dostići zdrav razum i emocije koji će mu doneti srećan život, ili, u najmanju ruku, smisleni život bez nesreće i agresija.
Jedna devojka je imala mnogo udvarača. Bila je prelepa i predivna. Mnogi mladići su je prosili. Neki i po nekoliko puta. Sve sami bogataši i zgodni frajeri. Ona ih je sve odbila.
Jednoga dana, upoznala je nekog prosečnog i smušenog tipa. Iz nekog razloga, nije ni sama znala zašto, svoje vreme je provodila sa njime. Mnogi ljudi su to primetili. Jedan bogat i zgodan frajer je pitao:
– Šta on to ima što ja nemam, pa ona juri za njime?
Drug mu je odgovorio:
– Sreću burazeru. Ima sreću.
Šta ovo znači?
Imaš li sreće, znači da si bio dobar i činio dobra dela. Čini li te neko srećnim, to znači da i ti njega činiš srećnim, ili, u najgorem slučaju, nekada si ga činio srećnim, možda još pre nekoliko života.
Za moj ukus, ova priča je genijalna, jer otkriva da se sreća ne zaslužuje slučajno. Ovaj primer i otkriva na koji način su Bog, karma i svet savršeno pravedni. Niko ti ne može oduzeti zasluženu sreću. Ako je nisi zaslužio, svako će ti je oduzeti, čak i ako je ugrabiš.
Ovo izlaganje se zove “frajeri”. Zbog čega?
Zbog toga što postoji određena populacija muškaraca koji vole da se uzdižu iznad žena. Oni bi uvek da pokažu kako su bitni i kako žene jure za njima. A zašto? Zato što sami ne veruju u sebe, i zato što sami znaju da im se žene ne dive.
Muškarac koji se uzdiže iznad žene, povređuje ženu. Žene nisu iskompleksirane na isti način kao muškarci. Kada se muškarac uzdiže i kada ponižava ženu, kod žene se stvaraju teške povrede. Muškarci su drugačiji. Kod njih ponižavanje znači povredu ega. Kod žena, ponižavanje je povreda srca i dostojanstva. Ovako kako sam objasnio, dolazimo do zaključka da i najveća muška budala može povrediti ženu.
Zato je jedini pravi muškarac onaj koji je ponizan pred ženom. Zato je pravi muškarac onaj koji može umiriti sebe, i koji može pobediti svoj kompleks više ili niže vrednosti. To je onaj muškarac koji ženu neće ponižavati na taj način da otkriva kako slabo ceni sebe.
Svakako da žene prave greške. Na te greške svaki normalan muškarac treba ukazati. Ipak, mnogi muškarci ponižavaju žene zato što se osećaju jadno i nepriznato. Ali, zašto bi takav muškarac uopšte trebao dobiti priznanje od žene? Zar priznanje ne trebaju dobiti dostojanstveni i osećajni ljudi, a ne oni koji rade šta hoće, gde hoće i preko koga god hoće?
Pouka glasi:
– Jadan je onaj koji ponižava partnera, ne gleda u povrede i u dostojanstvo partnera, i još se ljuti kada mu ovaj ne odaje priznanje.
Budi blag i ponizan.
Jedan momak je imao psa. Pas je pokazivao znakove krvoločnosti. Momku se to dopadalo. Utrenirao je psa da lovi i da ubija. Uživao je da izlazi sa psom, da mu pronalazi žrtve i da posmatra kako ih pas lovi i ubija. Bio je ponosan na svog psa. Mnogi ljudi iz komšiluka i iz tog naselja nisu znali gde su nestajali njihovi ljubimci.
Taj pas, kada bi bio kod kuće u dvorištu, lajao je na prolaznike sa željom da ih ujede.
Jednoga dana, kapija je slučajno ostala otvorena, pas je izašao napolje i napao komšiju. Komšija je bio malo lud, pa je uzeo toljagu i na smrt pretukao psa. Momak je izašao napolju i nije smeo ništa da uradi, jer je komšija bio mnogo jači. Tako je momak ostao bez svog psa. Svi su ga sažaljevali i mislili su kako je komšija bio jako brutalan što mu je ubio psa, i to pred njegovim očima (na neki način i jeste tako).
Momak je planirao nabaviti novog, boljeg psa. NJegova želja za ponosom i nasiljem nije jenjavala. Ipak, posle samo nekoliko dana, udario ga je auto dok je neodgovorno prelazio ulicu. Vozač je bio malo neuračunljiv i lud. Kad ga je udario, pomislio je kako ga je mogao ubiti te završiti u zatvoru zato što je ovaj neodgovoran, pa je našao baš pred njegovim autom da nastrada. Izašao je iz auta i onako povređenog ga je tukao do iznemoglosti. Mladić je ostao invalid. Ipak, to niko nije znao, njegove patnje su tek počinjale. LJudi su ga sažaljevali. Mislili su, prvo je pas nasradao kojeg je voleo, a sad i on. Niko nije znao šta je taj momak radio u tajnosti, i koliko je zla naneo stvaranju i Bogu.
Čemu nas uči ova priča?
Ništa nije slučajno, i ništa nije nezasluženo. Činjenje zla je uvek kukavičluk. Sposobnost za mržnju i nasilje dolazi od slabosti, izopačenog uma, zlog srca i kukavičluka. Svako zlo delo biće kažnjeno. Nepravda u svetu ne postoji. Sve što se dešava, proizvod je misli i dela čoveka. To je Božiji zavet.
LJudi koji čine zlo misle da je svet nepravedan i da Bog ne postoji. To je zbog toga što oni ne gledaju u svoju unutrašnjost, već samo u svet koji je u stvarnosti odraz njihove unutrašnjosti. Da bi bio srećan u svetu, prvo moraš pronaći sreću u sebi. Da bi bio zadovoljan svetom, prvo moraš biti zadovoljan sobom. Nijedan čovek koji misli i čini zlo ne može biti zadovoljan sobom. Zato i ne može biti srećnim.
Ovo je trenutak gde svako treba da se zagleda u svoju unutrašnjost, da primeti, zaključi i da ne laže sebe.
Jesi li nesrećan? Trpiš li zlo? Mrziš li i prezireš?
Veruj mi, Bog uvek dopušta ono zlo koje je neophodno da se desi, da bi ljudi došli u situaciju da se zagledaju u sebe i da se očiste od zla i negativnosti. Svako zlo koje doživljavaš ima jedino taj cilj. Cilj je da čovek sam sebi da milost u izlečenju i očišćenju od zla i greha. Očišćenje od toga doneće ti svesnost Boga i sreću, ljubav i mir, i čistotu u sebi samome.
Zato nemoj biti naivan. U poslednje vreme pojavila se gomila lažnih duhovnjaka koji smišljaju pozitivne afirmacije. Ipak, te afirmacije koje daju i kojima podučavaju, u stvarnosti nadimaju čovekov ego i njegovu sebičnost. One ne čiste čovekovu unutrašnjost i ne oslobađaju ga od greha i poroka, već, štaviše, one podupiru bezosećajnost i zlo u čoveku, te ovaj misleći kako konzumira takozvane pozitivne afirmacije, misli kako napreduje na duhovnom putu, dok u stvarnosti, zadovaljava sebične želje na pogrešan način, čineći zlo, i na taj način stvara sebi nesreću do u daleku budućnost.
Zato, ako si bolestan i nesrećan, ne živi u zabludi da se možeš tako lako osloboditi tog ropstva. Ne dolazi se do takvog stanja na brzaka, a ni slučajno. Radije prihvati da ništa nije slučajno, da nosiš neke grehove na leđima, te ono što zaista ne valja u tvom životu – ispravi. To nije lako ako imaš lošu karmu, ali sasvim sigurno je izvodljivo i poželjno, Jer to je jedini put. To znači da si ti tvorac svoje sudbine, i ti si taj koji mora otkriti tajnu življenja i pronaći svoju sreću. Nemoj biti neodgovoran pa da misliš da se bilo kakvo zlo i greh mogu isplatiti tebi.
Zato ne laži sebe. Izgradi svoju unutrašnjost tako da u tebi caruju čistota, dobre misli i dobra osećanja, koji će nadahnuti da činiš samo dobra dela. Tada će tvoj unutrašnji svet oblikovati spoljašnji. Jer, mnogo puta sam objasnio. Ti možeš lagati sebe, pronalaziti opravdanja, kriviti druge, ipak, ono što je u tebi, uvek će se materijalizovati u tvom životu i fizičkom svetu.
Dakle, misliš li da se nešto dešava mimo tvoje volje?
Podhitno odustani od takvog destruktivnog razmišljanja, shvati da sve što doživljavaš si sam stvorio i želeo, oslobodi se negativnosti i zavoli sebe i svoj život, i na kraju Boga, koji je tvoje Jastvo, tvoja istina, ljubav i večnost.
Nekim ljudima život izgleda besmislenim, i stvaranje im se čini neobjašnjivim.
Šta to znači?
Kada se čovek oseća izgubljenim u svetu, i ako ima osećaj kako svet nije po njegovoj zamisli, to samo znači da takav čovek ne poznaje ljudske vrednosti, niti ih živi.
O čemu se ovde radi?
Misliš li kako si malen i jadan, i misliš li kako je bilo šta u svetu slučajno, to znači da si se samovoljno udaljio od Sebstva. Ako si se udaljio od Sebstva, udaljio si se i od Boga i istine. Udaljio si se i od ljubavi i smisla života. Zato ti je sve neobjašnjivo i besmisleno.
Zato danas želim da ukažem na neophodnost poznavanja ljudskih vrednosti, i na neophodnost života u duhu tih vrednosti.
Pet ljudskih vrednosti su:
Istina, mir, nenasilje, ljubav i moralna ispravnost.
Sve su vrlo jednostavne, ali mogu se napisati knjige o svakoj, i opet će mnogo toga ostati nedorečeno.
Dovoljno je samo pogledati u nabrojane vrednosti i odmah doneti neke zaključke. U vezi istine, čovek mora govoriti istinu, živeti istinu, i tragati za istinom, i samo istinom. Takođe, mir označava miran život, boravak u miru. To znači bez svađi, uvreda i foliranja. Mnogo buke i galame ne vodi dobrome. Ipak, svi mi znamo da upravo ljudi sa izraženim egom vole da galame, vole da imaju svakakva dešavanja u životu i da se batrgaju u mukama i patnjama. To je zbog toga što mnoge drama inspiriše na taj način da veruju kako žive ako im se nešto burno dešava u životu.
Što se ljubavi tiče, život bez ljubavi je apsolutno promašeni život. Čovek celog svog života ima priliku da voli i da doživljava različite vrste ljubavi.
Kao dete doživljava ljubav roditelja, bake i deke, zatim doživljava ljubav vezanu za prijateljstvo, brata ili sestru, zatim ljubav prema ljubimcima, ljubav prema partneru. Onda dolazi vreme kada se vole deca, te doživljavaš roditeljsku ljubav, itd…Ipak, Božija ljubav je ta koja te uvek prati i koja sadrži sve ove ljubavi i od čije su ljubavi nastale svaka čestica i svaki osećaj u Vasioni. Zato ljubav prema Bogu ne može biti odvojena od ovih ljubavi. Božija ljubav i tvoja ljubav prema Bogu su ti uvek dostupne. Sve ostale ljubavi se žive ako imaš priliku.
Nenasilje je veoma bitno, jer sprovođenje bilo kog nasilja donosi zlo srce i nesrećan život, a samim tim i udaljenost od sreće i Boga. Zato je život u Bogu život u istini. Ne moraš da lutaš, i ne moraš da postavljaš glupa i sumnjajuća pitanja, i ne moraš da živiš u mraku, strahu i neznanju.
Peta vrednost je moralna ispravnost koja govori da seksualni odnosi van braka i ljubavi su greh. Poroci takođe označavaju greh i usmerenost protiv sebe. Pušači recimo, veruju kako uživaju u životu. Ipak, pušač sebe uskraćuje vazduhom, primarnim sredstvom za život. Zabluda se sastoji u tome da čovek koji ubija sebe i druge putem poroka, ne uživa u životu, već nesvesno želi da se liši života. Tek kada takvi ljudi teško obole, oni shvataju da žele da žive, ali nisu želeli da se trude i zbog toga su mrzeli sebe. Zato je moralna ispravnost vrlo bitna. Ona te vodi ka Bogu i ka želji za životom, i ka osećanju da si vredan i da tvoj život ima smisla.
Sve u svemu, ovo sam napisao pre svega da ljudi nauče i zapamte koje su 5 ljudskih vrednosti. Sprovesti svaku kroz život je teško, ali je neophodno.
Pouka glasi:
Ako se čovek trudi da živi iskreno 5 ljudskih vrednosti, neminovno će doći do Sebstva. Mnogim ljudima je stvaranje enigma. Oni postavljaju sebi pitanja, ne pronalaze odgovore, žive besmisleno i traće svoje vreme. Zato je bitno da ako ti ništa nije jasno u životu, i ako si usamljen i nesrećan, tada je izlaz u življenju 5 ljudskih vrednosti. Ako te vrednosti sprovedeš kroz život, doći ćeš do odgovora koje nikada sam ne bi pronašao. Doći ćeš do ljubavi i smislenog života. Doći ćeš do Boga i do sebe samoga, a da nisi uopšte morao da budeš pametan, mudar i sposoban.
Bilo jednom dvoje mladih prijatelja, jedan momak i jedna devojka. Bili su duhovni aspiranti. Bavili su se duhovnim disciplinama. Molili su se Bogu, ponavljali ime Božije, meditirali, služili bližnjem.
Izbegavali su loše društvo i loša mesta. Zbog toga su uvek bili u visokom stanju svesti.
Jednom se desilo da su bili na nekoj žurci. Momak je bio u muškom društvu, a devojka u ženskom. U muškom društvu pričalo se o sportu, politici, ratu i seksu. U ženskom društvu pričalo se o promiskuitetu, neregularnim ljubavnim odnosima i nevernosti.
Kada su momak i devojka došli kući, bili su utučeni, tužni, frustrirani, bez energije, i u veoma niskom stanju svesti. Bilo im je jasno da je to posledica društva u kome su bili.
Zato su narednih nekoliko dana meditirali, kako bi povratili uobičajeno stanje svesti.
Čemu nas uči ovaj primer?
Kada se nalaziš u lošem društvu, tada slušaš neugodne priče koje unižavaju tvoju svest. Unižujući svoju svest, navikavaš se na loše priče, te počinješ da ih smatraš normalnima. Vremenom, nenormalne stvari doživljavaš kao normalne. Na kraju, ti činiš nenormalne stvari koje smatraš normalnima. Tada, kada ti neko kaže da nisi normalan, i on to ozbiljno misli, ti ga gledaš, i misliš:
– Ovaj je em glupan, em budala.
Pouka glasi:
Ako imaš loše društvo, podhitno se vadi iz njega. Ako radiš u lošem okruženju, obavezno meditiraj da bi poništio loše dejstvo. Iskoristi meditaciju da bi povisio svoju svest još i više. Nemoj nikada biti egoističan i naivan pa da misliš da loši ljudi ne mogu negativno uticati na tebe.
U svetu, da bi se obezbedio mir, školuje se policija. Isto tako, u duhovnom svetu, duhovni velikani lako uništavaju zlo. Mi, obični ljudi, moramo se paziti loših ljudi i loših uticaja.
Čuvaj sebe i svoju svest. Budi blagoslovljen.
Postojala je jedna grupa ljudi, koja se sastajala često, te su ljudi iz te grupe pevali duhovne pesme, meditirali zajedno, i čitali duhovna štiva. Uvek su se molili Bogu i išli da služe potrebitima. Dakle, ta grupa je imala svoje stalne članove.
Pošto je grupa bila javna, mnogi ljudi su se smenjivali, pa su neki dolazili, a neki odlazili.
Šta to znači?
Oni koji su privremeno dolazili, uzimali su pozitivnu energiju grupe i odnosili je sa sobom odlazeći. Nisu bili uporni, nisu znali šta im je potrebno, ali su želeli da ispune svoje sebične želje.
Posle nekoliko godina, jednom članu grupe je dozlogrdilo. Iznervirao se i vikao kako niko nema prava da dolazi i odlazi kako hoće i da na taj način unosi sumnju i nesigurnost u duhovni put te grupe. To je zbog toga što svaki put kada bi neko odustao od puta, taj čovek je uvek nanovo gajio sumnju u svoj put. Dakle, čak i posle mnogo godina, taj čovek nije imao dokaz ispravnosti svog puta.
Ja uvek govorim da je sumnja veliki neprijatelj. Ipak, svako ima prava na svoju sumnju, i uvek je bolje biti iskren, a ne glumiti sigurnost. Želim da objasnim da je taj čovek bio u pravu što se ljutio. Niko nema prava da zbog toga što nije zadovoljio sujetu i sebičnost, blati duhovni put bilo kog čoveka. Ljudi koji glume kako su pametni, i koji misle da mogu uznemiriti bližnje jer su nezadovoljni, u stvarnosti su oni koji čine nasilje i agresiju na finjaka. Da bih bio malo jasniji, ovde nije problem taj što su ljudi odlazili, već je problem zašto, i kako su odlazili.
Pouka glasi:
Mnogi mere ispravnost duhovnog puta po učenicima. To je vrlo glupo. Neznanje učenika ne određuje dostignuća učitelja. Isusa su napustili svi učenici pri raspeću. Bilo bi glupo ceniti Isusa po izdaji apostola, a pogotovu Jude.
Tako se dešava da nekog ne toliko duhovno razvijenog učenika pitaju o nekom putu. Šta može dokazati, ili objasniti takav čovek? Pravi učitelj se ne otkriva ni mnogim učenicima koji se snažno trude, jer to još nisu zaslužili. Učitelj nema ego, i nema potrebu za dokazivanjem. Da je Isus bio lažni učitelj, upotrebio bi svoje moći da uništi one koji su ga razapeli. Juda je upravo to i mislio da će Isus uraditi. Zato ga je izdao. Nije Ga izdao zbog para. Dokaz za to je da je bacio novce i da se ubio kada je uvideo da se Isus nije odbranio. Iz tog razloga, Juda nije tako negativan kao što mnogi misle. On je samo previše verovao u moć Isusa, a ne u Njegovu ljubav i poniznost.
Zato se mnogim učenicima učitelj ne objavljuje. Njihova sumnja i vezanost za svet i moć mu to ne dozvoljavaju.
Prema tome, sumnjaš li u svoj put zbog nevernika, svoj si put već izgubio.
Eh, ovde moram da priznam, danas ima mnogo licemernih duhovnih puteva. U tom slučaju, bolje je da takve puteve izgubiš.
Kao što vidiš, nije lako sa istinom i sumnjama. Ne poznaješ Boga, jer ne veruješ u Njega, a ne veruješ u Njega, jer Ga nisi upoznao. Bog je suptilniji od najsuptilnijih. Ako ovo shvatiš, shvatićeš i zašto imaginacija ima više veze sa Bogom i realnošću od sveta i fizičkih zakona. Zato su i vera i poverenje u Boga bliske Bogu i stvarnosti.