Egoizam i zaštita bližnjih
Egoizam
Jedan čovek je u ratu ubio mnogo neprijatelja. Posle rata, proglasili su ga za narodnog heroja. Pošto je bio u punoj snazi, postao je jedan od vođa komunističke partije. Imao je prava da sudi ljudima i čak i da ih šalje u zatvor ako mu se njihova ideologija nije sviđala. Mnoge ljude je proglasio ratnim profiterima i oduzeo im je sve što su imali. Neke žene, koje su volele slavu i novac, otimale su se oko njega. Bio je uspešan švaleraš i zapostavio je ženu i ćerku. Toliko je bio hvaljen i veličan. Jednoga dana, bio je ubijen. Život je završio rano.
U sledećem životu, trpeo je onu nepravdu koju je činio u prošlom životu. Nesreći nikada kraja, mislio je u sebi. Gde god da je krenuo, ljudi su ga poklopili. Niko ga nije hvalio. Bio je ponižavan bez vidljivih razloga.
Kada je otplatio svoj dug, Bog mu je udelio milost, pa je umro.
U sledećem životu, bio je srećan. Oženio se, dobio je decu, i cenio je i poštovao sve što je imao. Bio je vernik i odan Bogu. Niko ga nije hvalio, ali niko ga nije ni kudio.
Šta znači ova priča?
Ako te ljudi hvale, zapitaj se, kakva su tvoja dela? Velika je verovatnoća da radiš nešto pogrešno. Ako ljudi pljuju po tebi, preispitaj se, možda si radio nešto pogrešno? Ljudi su jednostavno takvi. Ako misle da mogu dobiti nešto od tebe, tada te hvale. Ako te mrze, pljuju po tebi jer misle da si im neprijatelj.
Dakle, niti pohvale, niti pokude ljudi ne mogu te spasiti od onoga što ti je Bog namenio.
Neki ljudi misle kako je njihovo mišljenje važno, tj. voleli bi da veruju u to. Ipak, njihovo mišljenje je važno dokle ih drugi mogu iskoristiti.
Pouka glasi:
Ako misliš da si važan i da je tvoje mišljenje važno, živiš u zabludi. Ako misliš da si bezvredan, opet živiš u zabludi.
Istina je jedna, nedeljiva. Istina je jedno, mišljenje je drugo.
Verujem da će se svi složiti kada kažem da danas ljudi ponajviše boluju od nedostatka ljubavi. Mnogi krive tehnologiju. Neki krive promiskuitet. Ipak, može li bilo kakva tehnologija da te odvoji od srca i ljubavi ako ti to nećeš? Mogu li promiskuitetni da te nateraju da odeš sa njima u krevet ako ne želiš?
Naravno da ne mogu. Sve je stvar volje i odluke.
Čovek koji ne ume da se odluči, kaje se celi život. Ako nešto uzme, misli ima bolje. Ako nešto ne uzme, misli kako je mnogo propustio. U svakom slučaju, uvek veruje da je pogrešio. Svega toga ne bi bilo kada bi čovek poznavao prave vrednosti u životu, i kada bi umeo da se odluči. Čovek koji ume da se odluči, nikada se ne kaje, jer odlučan čovek deluje po svojoj savesti sa verom u Boga, i ne žali.
Zato je odluka o kojoj govorim najbitnija za ljubavni odnos. Donošenjem odluke svima daješ do znanja da si rešio biti sa nekim bez obzira na cenu. Sve ostalo je manja ili veća nevernost.
Šta je razlog nedostatku ljubavi? Zašto su ljudi neodlučni i promiskuitetni?
Odgovor je vrlo prost:
Zbog straha od ljubavi i niskog mišljenja o sebi, tj. nepoštovanja sebe.
Ljudi postaju neodlučni i neverni jer se boje ljubavi. Nesrećni su u ljubavi jer se stalno vezuju za partnera kojeg ne vole. Po pravilu ih partner samo uzbuđuje i privlači. Na taj način zadržavaju moć i dominaciju. Ne moraju skupljati hrabrost da partneru polažu račune. Takođe, ne moraju se baviti teškim za njih osećanjima ljubavi.
Mnogi će biti zbunjeni ovim izlaganjem. Ljudi koji se boje ljubavi, odabiru partnera pred kojim mogu da žive sebično i egoistično kako hoće.
Ovde razmisli i sam.
Kada nekoga voliš, veoma ti je važno njegovo mišljenje. Ljubav otvara srce, i ljubav čini da želiš biti bezazlen i dobar. Tada na površinu izlaze mane. Zato što partnera voliš, ti se bojiš kako će on reagovati ako primeti tvoje mane. Tada glumiš savršenost. Na taj način, zatvaraš vrata ljubavi. Okrećeš leđa onome koga voliš i pronalaziš partnera pred kojim se ne bojiš kriti. A ne moraš jer ti nije stalo. Zato, ako partner partneru ne polaže račune, i ako nisu iskreni jedan prema drugome, i ako nisu verni jedan drugome, tu ljubavi nema.
A šta ljudi danas rade?
Ne žele nikome da polažu račune. Ni partneru. Glume izuzetnost. Tako ljudi žive promiskuitet glumeći kako su u potrazi za ljubavlju i kako su izuzetni, dok u stvarnosti oni beže od ljubavi i sreće.
U prilog ovakvoj zatucanosti ide i činjenica da ljudi ne znaju šta je mana, a šta loša situacija. Ako je neko uspešan zavodnik ljudi ne znaju da je to mana.
Zbog čega pišem ovo?
Da bi svaki čovek razmislio, zbog čega bi bilo šta krio od svog partnera? Ako krije, zašto to radi? Ako ne krije, zašto ne krije?
Jer, ovde je u pitanju paradoks.
Savremeni čovek krije osećanja od onoga od kojega ne treba kriti. Sa druge strane, on se otvara kome ne treba i spava sa kime ne treba. Dokaz za ovo je promiskuitet savremenog doba. Ljubav i nevernost nikada ne idu zajedno. Zato i ima mnogo razvoda zbog preljube. Za mnoge je preljuba pouzdan dokaz da ljubav ne teče, te se mnogi odlučuju na rastanak.
Pouka glasi:
Nauči šta su prave mane. Glupo je da se stidiš nečega samo zato što ljudi nemaju pojma sa životom i glume posebnost gde je nemaju.
Vidiš li sada koliko je važna odlučnost, i koliko je odluka tesno povezana sa ljubavlju? I vidiš li koliko je važno da se ne bojiš otkriti pred partnerom kojeg voliš? Kakav čovek se boji da će biti otkriven? I kakav je onaj što mu se neće dopasti ono što ti jesi, a kao bajagi ti je partner?
Viđenja se razlikuju. Istina je jedna.
Šta to znači?
Znači upravo to.
Kada čovek krene duhovnim putem, on bi voleo da se prikaže dobrim i duhovno naprednim. Ipak, duhovni razvoj je jedini koji se ne može postići glumljenjem, a ni na silu. Zato mnogi savremeni ljudi glume toleranciju.
Zašto?
Ego ih tera na to.
To je zbog toga što se veruje da ako je čovek duhovno napredan onda je i jako tolerantan.
U čemu je poenta?
Pojedini ljudi govore kako svako živi svoju istinu.
To apsolutno nije istina. Istina je jedna i nedeljiva. Svaki čovek ima različitu svest, može imati različito viđenje, ali istina je jedna. Bog se pretvorio u mnoštvo, ali Bog je jedan.
Dakle, neki ljudi između dve osobe postave broj 6 pa objašnjavaju da jedan vidi 6 dok sa druge strane drugi vidi 9. Kao bajagi, istina je iz različitih uglova drugačija. Drugačija je, ali cvrc Milojka!
Zamisli da neko ubije čoveka i ti govoriš kako je imao pravo jer je mislio kako je to ispravno? Ta to je njegov način življenja istine!
Šta je bitno u vezi ovog izlaganja?
Istina je jedna. Ne živi svako svoju istinu, nego istinu koja dolazi od Boga. Zbog te istine postoje bolesti i nesreća. Bolest i nesreća se žive jer su rezultat istine koju svaki čovek nosi u sebi. Kada bi svako živeo svoju istinu kakvu on umišlja, bolest i nesreća ne bi postojale, ne bi postojala ni pravda, jer tada bi svako živeo svoju sebičnost, nasilje i egoizam, i poništavao bi loše posledice svog delovanja jer tako odgovara njegovom egu. Na taj način bi se svet raspao za manje od jednog dana.
Zato je bitno da shvatiš da nijedan čovek ne živi neku svoju, drugačiju istinu. Istina je jedna, univerzalna, i ispoljava se iz nesvesnog dela uma svih bića kroz svet i život mimo volje svih lažnih istina.
Istina je Bog.
Dakle, tragaš za istinom?
U tom slučaju onda, tragaj za Bogom.
U svetu i životu ne postoji različita istina za različite ljude. Postoje samo različite zablude različitih ljudi. Istina je samo jedna i stvarna. Izlečenje se sastoji u prihvatanju te istine, i u uvek nanovo svesnijem življenju iste.
Nekada ljudi za nekoga kažu da je zaštićen kao beli medved.
Šta to znači?
Belih medveda ima jako malo. Kada bi zaista bili zaštićeni, bilo bi ih mnogo više.
Nekada neki doktor bude siguran da je bolest laka i da će izlečiti pacijenta. Ipak, desi se da pacijent neočekivano umre.
Ovde se već naslućuje o čemu želim govoriti.
Bog jedini može garantovati nešto. Bog kada obeća, sigurno ispunjava. Ako Bog nije svedok čoveku, tada čovek ne bi smeo ništa da tvrdi 100%. Mnogi ljudi obećavaju, iako nemaju moć da ostvare ono što obećavaju.
Dakle, kada se za nekoga kaže da je zaštićen kao beli medved, postavlja se pitanje, na šta se misli?
Da li se misli na njegovo dostojanstvo? Ili se misli na njegovo telo? Ili se misli na ono što čovek zaista jeste, duša?
Ljudi koji ne mogu zaštititi ni sebe same, govore kako će nekoga sigurno zaštititi. Sva sreća pa se Bog brine za čoveka, pa će ga zaštititi i od onih ljudi koji obećavaju da će ga zaštititi (jer mora).
Pouka glasi:
Da bi tvrdio nešto odgovorno, moraš imati čvrstih dokaza za tako nešto. Govoriti kako nešto radiš, dok ti radiš suprotno od toga je najgori egoizam koji neki čovek može da ispolji.
Bog je jedini sigurni zaštitnik živih bića. On te uvek može zaštititi pod uslovom da vodiš moralan i pošten život. Jedina čovekova sigurna zaštita nisu moćni ljudi, već integritet čoveka.
Mnogima u ovom trenutku nije jasno šta objašnjavam.
Danas mnoge devojke rade u sumnjivim kućama, gube dostojanstvo i sreću, i poslodavci govore kako su one 100% zaštićene. Naivne žene veruju u to. One ne samo što duševno propadaju, nego i sasvim sigurno stradaju, a ne da bi bile zaštićene. Ako ne stradaju od poslodavaca, stradaju od mušterija, tj. od onih koji bi trebali da ih makar fizički zaštite, ako već povređuju njenu dušu.
Dakle, ne veruj uopšte ljudima koji ne shvataju da je Bog bezuslovni vladar Univerzuma. Jer, kada bi to znali, ponašali bi se u skladu sa time.
Mnogi kukaju kako je neko osuđen na malu kaznu za veliko nedelo.
O tome ne treba puno razmišljati.
Svi zakoni Univerzuma, a samim tim i zakoni država, podležu Božijem zakonu.
Ono što Bog presudi, to je to.
Ne brini, pravda je uvek savršena.
Mnogi ljudi se predstavljaju kao da su veliki vernici. Govore kako je njihova religija najbolja. Takvi ljudi žele da prikažu drugima kako nešto znaju, i kako su sigurni u sebe.
Nemoj slučajno da diraš u njihov ego. Njihova vera će te zgromiti.
Šta to znači?
To znači: Ego kao kuća!
Brutalnost prema drugima i nepoštovanje drugih nije vera.
Vera je nepokolebljiva ljubav prema stvaranju, i prema svim bićima.
Vera je ljubav prema Sebstvu.
To je vera.
Ostalo je čisto zlo i neznanje.