Ljubav i seks

STUPANJE U BRAK

Kada krećeš na put vozom, prvo se okupaš, zatim spremiš stvari i kofere, zatim odeš na železničku stanicu, kupiš kartu, sačekaš voz, i popneš se u njega.

Šta to znači?

Ovakav redosled ti donosi uspeh u putovanju vozom. Verujem da ne poznaješ nikoga ko se našao odmah u vozu bez prethodno navedenih akcija.

O čemu se ovde radi?

Ljubavni odnosi imaju određenu svrhu u životu. Stupanje u brak ti donosi priliku da kroz dužnosti i obaveze i kroz osećanja dostigneš ljubav, Boga i smisao života.

Mnogi ljudi greše već u startu. Oni misle da brak postoji radi uživanja, i življenja sebičnosti i egoizma. Oni započinju ljubavni odnos kao da su već u vozu, tj. od seksa i intimnosti, onoga što treba uslediti na kraju.

Zato je objašnjenje pripreme za putovanje vozom bitno. Čovek se mora pripremiti tako da bude sposoban za brak. Nije nikako poželjno da čovek stupa u brak ako se nije pročistio iznutra od sebičnosti i egoizma.

Kako se čovek može pročistiti iznutra?

On to može verom u Boga i radom na sebi.

Kada u tebi bujaju osećanja ljubavi, spremnost na požrtvovanost, i kada ti je Bog blizak, tada nije loše da tražiš partnera, ali za brak.

Zašto samo za brak?

Zato što su odlučnost i opredeljenost za jednog partnera pokazatelj da se neko može osloniti na tebe, i da si postojan u svojim delima i osećanjima. Čovek koji eksperimentiše sa osobama suprotnog pola ne poštuje druge, pa ni sebe. To znači da ako ne misliš na tuđe dostojanstvo, ne misliš ni na svoje, jer ga i nemaš.

Dakle, kupanje i spremanje kofera je isto što i individualna priprema čoveka za brak putem negovanja bliskosti sa Bogom i negovanja vernosti prema sebi.

Zatim dolazi odlazak na stanicu. To je upoznavanje potencijalnog partnera.

Sa potencijalnim partnerom čovek mora rešiti sve dileme pre stupanja u brak. Ako se dvoje sporazumeju i nađu zajednički jezik i reše svoje probleme pre braka i pre življenja bilo kakvog seksa i intimnosti, tada njihovi problemi u braku budu samo oni koji će im pomoći da napreduju duhovno. To znači da takav pristup uveliko smanjuje svađe, ljubomoru i bes u braku. Takođe, partneri se zbog toga mogu poštovati između sebe, i mogu imati uzajamno poverenje i stvarnu intimnost. Življenje seksualnosti pre odluke i braka, i pre bilo kakvog sporazuma o zajedničkom životu koji su bitni za svakog pojedinca na drugačiji način donosi slom kroz nepoverenje i nepoštovanje partnera.

Kada si napravio sporazum sa partnerom, i kada si se odlučio svim srcem za partnera bez seksualnosti i intimnosti, tada je lepo stupiti u brak. To je u našem slučaju kupovanje karte na stanici, čekanje da tvoj voz dođe, popneš se u voz, i krećeš na put zajedno sa svojim voljenim partnerom.

Pitanje glasi: Zašto su današnji odnosi i brakovi kratkog veka?

Zato što učesnici takvih brakova ne poštuju sebe, stvaranje, ni druge, pa ni Boga. Niko ne razmišlja o dobrobiti partnera i njegovom dostojanstvu, ni o njegovim povredama koje će uslediti ako odnos ne uspe.

Neki ljudi mogu da kažu kako svako može da pogreši. Ipak, povrediš li drugo biće, jalovo je takvo opravdanje. Takve greške stvaraju dugotrajno nerešive povrede i nesrećnu sudbinu. Zato je najbolje da svako razmisli o sebi i svom ponašanju u vezi muško – ženskih odonosa. Tačnije rečeno, današnji odnosi ne nastaju na osnovu odluke i rešenosti već na principu ‘videćemo kako će biti’. Eh, to videćemo je u realnom svetu – sigurno neuspešno.

VERIDBA (zaruke)

U bližoj prošlosti ljudi su bili pametniji i poznavali su povredljivost srca u ljubavnim odnosima.

Šta to znači?

U prošlosti, ljudi su više mislili na sebe, svoju sreću i dostojanstvo. Zato su se i trudili da uspostave pravila koja bi svima, a najviše mladima osigurala ljubav i sreću.

Današnji ljudi su zaboravili svetost braka. Mladi žive tako da ne poštuju sebe i žive za zadovoljenje egoizma. Zadovoljenje egoizma donosi nezadrživu nesreću, a zatim i usamljenost, što nas dovodi do zaključka da današnji ljudi odustaju od sebe i sreće već u jako mladim danima. Pozitivni običaji, tradicije i ideali su se izgubili. Tako je i čovek izgubio svoju vrednost.

Mnogi se užasavaju situacije da roditelji deci odabiru partnera još dok su deca mala. Tako se danas smatra zatucanim običaj da deca budu obećana jedno drugome već i dok imaju svega nekoliko godina. Danas se veruje u mogućnost izbora. Ipak, čak i ako odeš u najskuplji restoran gde su ti razne đakonije na stolu bukvalno na izvolte, ti opet možeš izabrati hranu koja će ti najmanje prijati.

Dakle, ako Boga ne smatraš savršenim prijateljem, verovaćeš u mogućnost izbora. Ako Boga smatraš najsavršenijim prijateljem, znaćeš i koliko te voli i koliko se brine za tebe, te nećeš verovati u mogućnost izbora već u Božiji sud, tj dar. Tada ćeš i znati da će ti Bog uvek podariti upravo ono što je najbolje za tebe. Zato mogućnost izbora ima više veze sa kompleksima čoveka i sa njegovom nesrećom (što je mnogima neverovatno).

Dakle, zašto smatram da je bolje da roditelji odabiru bračne partnere svojoj deci?

Zato što deca onda ne moraju da biraju, ne moraju da zavode, ne moraju da imaju štetna seksualna iskustva, i mogu da se u potunosti predaju u ljubavi bez unutrašnjih povreda koje moraju nastati zbog lošeg postupanja.

Ipak, ovde moramo biti realni te izvesti zaključak da ljudi danas ponajviše smatraju vrlo lošim činjenicu da ti neko drugi bira partnera, pogotovu ne roditelji. Eh, i ovo mišljenje je u redu.

Zašto?

Zato što je savremeno roditeljstvo uveliko podbacilo pa su i roditelji postali nesposobni da pronađu dobrog partnera svojoj deci. Zbog ovakve situacije, najbolje rešenje ispada najgore rešenje. Jer, roditelji koji biraju partnere svojoj deci morali bi imati integritet i dostojanstvo (što je izgubljeno zbog savremenog promiskuiteta).

Iz tog razloga, savremena mladež je morala da se menja jer čovek mora da se pobuni čak i protiv svojih roditelja ako mu roditelji uporno serviraju nesreću i pored dobrih namera.

Zato mladi moraju danas sami da nađu partnera. Oni imaju veliku odgovornost jer moraju sami da se kultivišu i vaspitaju.

Ovde je jasno zbog čega stalno potenciram važnost vernosti i odlučnosti. Iskušavanje i zavođenje je siguran put u propast. Mladi danas trebaju odustati od promiskuiteta i odnosa ”momak i devojka” i trebaju shvatiti važnost braka i odluke.

S’ obzirom na to da mladi danas rano započinju sa ljubavnim vezama, veoma je teško odlučiti se za brak jer čovek stasa za brak tek posle dvadeset i neke godine (neki i mnogo kasnije). Ipak, i za takve situacije su naši preci imali koliko-toliko pozitivna rešenja. Izmislili su veridbu na osnovu koje bi se dvoje kao par obećali jedno drugome da će stupiti u brak kada situacija bude sazrela i bila ostvarljiva. Na taj način, mladi su mogli biti zajedno a da još nisu stupili u brak.

Ipak, ovo rešenje za današnje doba nije produktivno jer ljudi ne shvataju više važnost obećanja. LJudi olako raskidaju brakove, te da neće olako raskinuti zaruke?

Pouka glasi:

Veridba ima snažno i pozitivno dejstvo ako dvoje imaju integritet i shvataju važnost ljudskog srca i obećanja. Takođe, uvek je dobro uspostavljanje ugovorenih brakova pod uslovom da su roditelji koji ugovaraju brak moralni, dobro vaspitani i sami imaju srećan brak.

BLISKOST

Mir, bliskost i sigurnost idu jedno sa drugim.

Šta to znači?

Jedna od glavnih Božijih osobina je ona koju ljudi stalno zaboravljaju. To je snaga mira. Potpuni mir je nešto što samo Bog poseduje. Za ljude važi jednačina, što više mira, više ljubavi i duševne snage u čoveku.

Mir je takva snaga da mnogi zbog svojeg licemerja žele da ga predstave kao slabost. Tako se često dešava da se partneri u odnosu svađaju. To je zbog toga što žele da stvore emocionalnu distancu jer ih previše mira i bliskosti povređuje. Istinski jak čovek teži bliskosti, intimnosti i miru u ljubavnom odnosu.

Ljudi koji beže od ljubavi vole mnogo da galame i da se ističu. Naravno, vole da ističu i svoja osećanja. Zato što sumnjaju u sebe i svoje srce, i u partnera, oni moraju tako. Nesigurnost je obeležje ljudi koji izbegavaju mir i teže dešavanjima i zapetljajima.

Gotovo svaki čovek ima viziju kako može podneti blizak i otvoreni odnos. Ipak, kada on za to dobije priliku, izlazi na videlo ono što čovek krije i od sebe samoga. On je sposoban biti sa nekime do koga mu nije dovoljno stalo i to samo zbog toga što ga bliskost užasava. Zbog straha od bliskosti ljudi se vezuju u ljubavnim odnosima na osnovu podsvesne emocionalne distanciranosti. NJihov ugovor na nesvesnom planu je takav: bićemo zajedno, održavaćemo odnos, svađaćemo se i nećemo se poštovati samo da ne bismo doživeli teške i bolne osećaje bliskosti.

Zato danas ljudi neguju svađalačke odnose. Zato neguju promiskuitet i nevernost. Iskrena osećanja ljubavi koja donose potpunu bliskost i mir ih slamaju. Oni to ne mogu podneti. Zato se duvaju, veličaju svoj ego i loša dela, i zatim žive potpunu usamljenost čak i onda ako imaju “trajan” odnos. Ipak, i taj trajan odnos u principu nije odnos. To je u stvari situacija izbegavanja pravog odnosa.

Zato razmisli: bežiš li od ljudi koji u tebi izazivaju snažna osećanja ljubavi? Možeš li biti spokojan u svojim izlivima osećanja i nežnosti?

Spoznaja istine u vezi ovog teksta nemoj da te uplaši. Ovo izlaganje treba u ljudima da osvesti nešto što nesvesno potiskuju još od svoje prve povrede iz detinjstva. Možda zvuči neverovatno, ali to je potiskivanje ljubavi i bežanje u nezadovoljstvo i nesreću zbog nesvesnog straha i pogrešnog vaspitanja.

Pouka glasi:

Otvori svoje srce. Stekni unutrašnju snagu da bi mogao izdržati snagu mira i snagu ljubavi. Ne boj se. Previše galame je namerno sputavanje ljubavi. Ovo ponajmanje važi za ljubavni odnos, iako je odnos u stvari i početna tema ovog izlaganja. To znači da ako se partneri u odnosu mnogo svađaju, to je zbog toga što ne mogu podneti snagu bliskosti i ljubavi. Tu je zbog toga opravdana sumnja da partneri imaju nesvesni pakt da će biti zajedno jer nemaju snage biti sa onime kojeg iskreno vole.

Dakle, kao što vidimo, igra moći i igra ljubavi mogu za laika biti jedno te isto. Ipak, to ne znači da partneri koji se svađaju ne mogu preokrenuti sitaciju na apsolutno pozitivno. Rešenje je opet u otvaranju srca.

Ovde možeš sebi objasniti zašto zavodnici imaju uspeha. Oni je imaju zbog emocionalne distance zbog koje osobe koje nisu usmerene na ljubav zavode se međusobno. To znači da zavodnik nije različit od žrtve i obrnuto. Tačnije rečeno, samo zavodnik zavodnika može da zavede i odvede u krevet. A danas zavodnika ima mnogo.

SAVRŠENOST IZ MAŠTE

Jedna od teških zabluda čoveka može biti da misli kako je seksualnost greh.

Šta to znači?

Bog je stvorio seksualnost. Stvorio je i seks kao čin vođenja ljubavi i način za nastavak vrste. Seksualnost kao takva ima savršenu prirodu. Drugo je to što ljudi negativno koriste ovako divan dar pa srazmerno sa time budu nesrećni, bolesni i usamljeni.

Ako se čovek razočarao putem seksualnosti, on tada treba razmisliti o svom ponašanju i svom dostojanstvu.

U prošlosti su ljudi potiskivali seksualnost. To je bilo zbog kolektivnog uverenja da je ona loša. LJudi su osuđivali sebe i druge pa se to odrazilo vrlo negativno na psihu ljudi i na njihova dela u prošlosti. Bili su pod pritiskom da ne trebaju živeti seksualnost jer je loša i grešna, i samim tim osuđivali su sebe na loša dela i nesreću. Danas se otišlo u drugu krajnjost. Savremeni ljudi misle da imaju pravo imati seks sa kime god požele. Kao bajagi, seks nije greh. Pritom zaboravljaju svoje i tuđe dostojanstvo. Oni ne shvataju da je nepoštovanje sebe i drugih takođe bolest kao i potiskivanje seksualnosti. Ipak, seks zaista može biti jako grešan ako ga grešno koristiš. To je vrlo prosto za zaključiti.

S’ obzirom na to da seks kao i sve drugo ima savršenu primenu, to znači da je neophodno da pošto čovek ne može odmah da ostvari savršenost, da pozitivno koristi seksualnost. To znači, čovek ima prava da živi seksualnost u određenom periodu svog života kada ima ispravne uslove za tako nešto.

Da bi se ti uslovi stekli i zadovoljili, potreban je napor. Sve je džabe, al opet sve se zaslužuje i za sve je potreban duševni napor. Ne možeš imati regularan seks a da partnera nisi upoznao dobro i ispoštovao. A za to su potrebni trud i vreme. Ne možeš imati pozitivan i zadovoljavajući seks ako nisi stekao odgovornost u pogledu sreće svog partnera i odgovornost za moguću decu.

Pozitivna namena braka je da možeš imati slobodan i bezbedan seks u braku i dobrovoljno planiranje porodice. Svaka druga seksualnost van okvira braka je manje ili više štetna za pojedinca. Isto tako, deca koja rastu van normalnog i smislenog braka bez ujedinjenja oba roditelja, silno trpe, ali trpe i sami roditelji.

Seksualnost van braka stvara vrlo loše posledice. Seksualnost se danas živi pod obrazloženjem savremenih ljubavnih veza ‘momak i devojka’. To u ogromnoj većini slučajeva nije pozitivna seksualnost i mnogi se bune i ljute zbog ove izjave. U stvarnosti, ljudi ne žele da priznaju svoju neodgovornost i nedostatak dostojanstva, i ne žele da priznaju da je njihova ‘savremenost’ u stvari zatucanost koju tako silno žele da sakriju ne samo od drugih, nego i od sebe. Jer, veličanje onoga što donosi nesreću i glumljenje posebnosti činjenjem greha ti ne može doneti,  ni osigurati sreću i uspeh.

Pouka glasi:

Mnogi govore da seks nije grešan. Ja bih dodao. Seks koji se koristi na božanski način putem vernosti i ljubavi jeste pozitivan seks i kao takav ima pozitivno dejstvo. Svakako da seks može biti jako grešan. Ne veruj ljudima koji daju ovako kratke i nepotpune izjave. Nije slučajno što su tako škrti na rečima i što govore da pametan čovek ćuti. Jer, kada bi bili pametniji, znali bi i da pametan čovek govori ono šta treba i koliko treba.

ZAVODNICI – ZABLUDNICI

Zavodnici ne samo da govore kako su u potrazi za pravom ljubavlju. Oni čak i veruju u to.

Šta to znači?

Zavodnicima niko nije dovoljno dobar. Ne valjaju ni sebi samima. Oni vole da se uzdižu iznad drugih i da iživljavaju svoje nagone. Ne vode računa o srcima drugih, i sve to nazivaju ”potragom za ljubavlju”.

Zavodnik ne zna da je srce najvrednije na planeti Zemlji. Zato ga stalno i povređuje. Zavodnik ne zna koliko su mnogi ljudi osećajni. On živi u hitlerovskom uverenju da sme iskorišćavati ljude, jer postoje oni koji su bezvredni, i oni koji su vredni, misli on.

Bezvredan čovek ne postoji. To zavodnik ne zna. On gazi po srcima ljudi, i to naziva ”potragom za ljubavlju”.

Zavodnik uvek misli kako se žrtvuje. On žrtvu drugih ne primećuje. On misli kako samo on pati, dok patnju drugih, koju upravo zavodnik stvara – ne primećuje.

Zavodnik se igra srcima ljudi. To ga čini samim Đavolom. Zavodnik je Đavo u ljudskom liku. On ne poštuje ljudsko srce, a samim tim ne poštuje ni Boga. Ne poštuješ li Boga, kako ćeš sebe samoga?

Zavodnik uvek govori kako ima pravo da radi šta hoće, i da on ima svoja pravila u ljubavi. U stvarnosti, zavodnik je samo bezosećajan i zao, i pravila ljubavi usaglašava sa svojim egoizmom. Ipak, udovoljavanje egoizmu nije ljubav. Zavođenje nema veze sa ljubavlju, već sa kompleksima niže vrednosti. Zavođenje je prva Đavolova osobina.

Danas ima mnogo zavodnika. Moraš naučiti da ih prepoznaš.

Zašto?

Zato što zavodnici i ne znaju koliko su zli i loši. Oni i ne znaju da su zavodnici. Oni i ne znaju da ne tragaju za ljubavlju, nego žive taštinu i zlo, i namiruju polni organ. Zavodnik ne shvata koliko će te povrediti svojom bahatošću i neodgovornošću. On će ti uvek govoriti kako ti misli dobro, i kako nešto tako treba.

Pouka glasi:

Osnovna osobina zavodnika je da povređuju svačije srce, a da to i ne primećuju. Oni ne shvataju da ljudi vole. Misle da su svi ljudi kameni, isto kao i oni sami. Svoju patnju zbog svog egoizma oni nazivaju patnjama ljubavi. Ipak, zavodnik ne poznaje patnju ljubavi.

Zašto?

Zato što je plitak i u umu i u srcu. Toliko je plitak, da kad uđe u vodu do kolena, on misli da je u najvećim morskim dubinama.

NEVERNOST I NEBRIGA = NEMILOSRDNOST

Jedan momak je imao devojku sa kojom se zabavljao izvesno vreme. U toku tog vremena, njih dvoje su delovali kao da su stvoreni jedno za drugo. Stanovali su jedno vreme zajedno. Ipak, nisu se odlučili jedno za drugo, i nisu stupili u brak. Zbog takve situacije, njihova veza je zapala u krizu. Za vreme kriznog perioda, taj muškarac je prevario tu devojku. Na kraju je došlo do sloma i njihova veza se raspala.

Ubrzo zatim, ona je našla drugoga. Njemu nije više išlo dobro. Poterao ga je maler, pa je sve manje zarađivao i nije imao uspeha kod devojaka.

Mnogi koji su ga poznavali su ga zezali kako je njegova bivša sada srećna sa drugim i kako je on glup ispao zbog svojih postupaka i što je nije oženio. Svi su verovali kako je ta devojka sada srećna sa drugim muškarcem. Kao bajagi, taj drugi muškarac je bio mnogo bolji i sposobniji od našeg junaka. Ti ljudi su mislili kako su pametni sa svojim izjavama.

Ipak, šta se desilo?

Sreo je tu devojku jednog dana i video je da je sama. Nije više bila sa tim drugim muškarcem.

O čemu se ovde radi?

Radi se o tome da ljudi ne samo da nemaju osećaja za druge, i ne samo da su neznalice, nego su i nemilosrdni. Oni ne mogu videti kada je dvoje stvoreno jedno za drugo. Tada, njihovo pametovanje dodatno opterećuje par koji već ionako ima dosta problema. Kada bi ljudi nešto znali, ne bi razmišljali kako vetar duva.

Pouka glasi:

Čovek mora biti jako prost pa da misli da se nečija ljubav može tako lako izbrisati. Pritom, uvek napominjem da ima prvenstvo onaj koji je bio prvi. Nijedan muškarac, a ni devojka, nemaju pravo da remete bilo koji ljubavni odnos, čak ni onda kada je odnos prividno okončan. To je zato što Bog ne da da se čine takva grešna dela pa da ljudi stalno menjaju partnere. A i kakav može biti čovek koji se brka gde mu nije mesto? Koji ludak misli kako neko može tako lako izbrisati ljubav svog života? Kakav može biti čovek koji tvoje srce tako olako shvata?

A šta ljudi danas rade?

Čim neko ostane bez partnera, oni se ne trude da pomognu, nego savetuju novi odnos. Koji je čovek tako tup, neoprezan i neobrazovan, pa da daje takve savete? Čovek nije polni organ pa da trpi svakog. Čovek je duša smeštena usred srca. Zbog čega bilo ko misli da duša voli promenu partnera?

Zbog čega bilo ko misli da duša razmišlja o tome ko je bolji, sposobniji ili pametniji?

Zbog čega bilo ko misli da će mu doneti radost ako pokaže kako neko drugi nema pravu ljubav?

Zbog čega ljudi učine tako, da neko okrene leđa svome partneru, dok neko drugi prihvata za partnera upravo onoga koji je ostavio partnera na cedilu?

Kako je moguće da neko za toliko nema pameti, ni osećaja?

Prema tome, onaj koji zna da si voleo, i nije ga briga zbog toga, nego te vodi u krevet, pitaš li se, kakav je to čovek? I zbog čega misliš da možeš uspeti sa takvim čovekom? Šta će se desiti kada ta osoba bude shvatila da ne možeš preboleti? Jer, ko uopšte može preboleti sopstvenu izdaju?

NEPRIMETNI PROMISKUITET ZVANI NESREĆA

Mala greška na početku, stvara veliku grešku na kraju.

Šta to znači?

Bila jedna mlada devojka, koja je bila puna sreće i radosti, i koja je bila puna života. Živela je sama u svom stanu.

Zbog savremene nebrige prema sebi i suprotnom polu, mislila je kako je normalno pod takvim uslovima pronaći dečka. Pošto je bila mlada, lepa, pametna i duhovita, nije joj bilo teško pronaći mladića. Jedino je bio problem za kojega se odlučiti, jer ih je bilo mnoštvo. Odlučila se zabavljati sa jednim momkom koji joj se dojmio kao pravi. Poticao je iz dobre porodice i poklanjao joj je dosta vremena. Nije joj protivurečio, i nije bio nasilan.

Ipak, ta devojka, iako je dolazila iz porodice u kojoj je bila voljena, nije stekla ispravno vaspitanje. To je zato što ni njeni roditelji nisu poznavali uzroke svojih problema i svojeg nezadovoljstva. Zato devojka nije znala ništa o vernosti prema sebi, o duhovnosti, i o očuvanju dostojanstva. Zbog savremene zatucanosti društva, nije čak ni razmišljala o tome zbog čega je Bog ženama podario očigledno devičanstvo.

Tako se upustila u vezu sa mladićem koji je bio nezreo, i daleko od sposobnosti da bi mogao postaviti jasne granice, i da bi se mogao u potpunosti odlučiti za nju. Ona nije znala da su takvi muškarci najgori po ženu, i nije znala da se takvim muškarcima ne može, niti sme verovati.

Njeni roditelji su bili optimisti i slepi kod očiju. Znali su da je njihova ćerka posebna i briljantna, ali nisu znali da nevernost i promiskuitet uništavaju i takve izuzetne osobe.

Zbog nejasnoća i nesvesne nevernosti, ta veza se brzo raspala. Mladić je i dalje na neki način bio prisutan u njenom životu a i u njenom stanu, iako se više nisu viđali, jer je mnogo puta bio u njenom stanu i razmenjivali su intimnosti.

Ona je posle raskida doživela snažnu povredu. Zbog savremene zatucanosti društva, ona na to nije obraćala pažnju, već je želela da ponovi istu takvu vezu sa drugim muškarcem, ali je mislila kako će sledeća veza biti uspešna.

Pronašla je takođe dobrog momka koji joj je u svemu udovoljavao. Ovaj je čak bio i zreliji, vozio je auto  i dolazio je po pozivu, i spavao i boravio u njenom stanu. Ipak, ona je bila jako nesrećna i usamljena u tom odnosu. Mislila je kako sa njom nešto nije u redu, čim je momak tako dobar, a ona to ne ceni, te je i mislila kako ga ne zaslužuje. Ona i dalje nije poznavala istinu o pritajenom promiskuitetu koji se danas živi pod obrazloženjem vanbračnih zajednica, i kao bajagi savremenih ljubavnih odnosa. Ona nije znala da za ženu nema ništa gore nego da ima odnose sa muškarcem, a da nije sa njime u braku. Jer, muškarac koji voli ženu, misli prvenstveno na njeno srce i njeno dostojanstvo, te joj i daruje sigurnost na tom planu kroz odluku i zavet putem stupanja u brak, i daruje joj postojanost u vernosti i osećanjima.

Takođe, i komšije su sada već počele da je sumnjičavo posmatraju, jer kada se pojavi drugi momak posle prvog,  tada niko više ne gleda ravnodušno.

Dakle, kada se i ova veza rasturila, njoj je jedino bilo preostalo: rad na sebi i lečenje od povreda, da bi zadobila makar malo vere u sebe i u muškarce. Ipak, pošto ništa nije naučila, započinjala je nove veze sve dok duševno nije propala. Na kraju se udala za muškarca kojeg nije volela, niti je bila sposobna da mu se preda. Imala je nemiran brak u nesreći, i bolesti su se nizale jedna za drugom. To je zbog toga što je mlad čovek sposoban na predanost u prvom ljubavnom odnosu 100%. Drugi odnos ima šanse ako se čovek potrudi. Treći odnos je već haos u životu.

Dakle, devojka se na kraju udala i zasnovala porodicu, ali da li vam cela priča deluje kao srećna bajka i uspeh?

Pouka glasi:

Mala greška na početku, stvara ogromnu štetu na kraju. Ljudima se uvek čini, ma daj uživaćemo, ispunjavaćemo želje i udovoljavaćemo strastima, valjda će sve na dobro izaći. Ipak, takvo ponašanje je greh i neodgovornost prema sebi koje za rezultat ima totalnu nesreću.

Ja uvek govorim da su deca proizvod vaspitanja roditelja. Ipak, znam da postoje roditelji koji mnogo vole svoju decu i koji svojoj deci žele sve najbolje, i to zaista. Ovaj tekst sam posvetio takvim roditeljima.

Veoma je bitno da ljudi odustanu od verovanja kako bi mogle postojati ”savremene veze”. Jedino je siguran brak uz obostranu saglasnost i odluku.

Zašto bi svoj život i život svoje dece stavljao na kocku?

Mnogi ljudi misle da u životu postoje rizici. Oni postoje samo ako postupaš neispravno. U stvarnosti, život je siguran ako si posvećen Bogu i ljubavi. Nemoj nikada misliti da bi nešto moglo ispasti dobro sa neispravnim, bludnim i nemoralnim ponašanjem. Nemoj nikada verovati u odnose ”momak” i ”devojka”.

Ovaj tekst znači da roditelji moraju shvatiti ovu istinu i uložiti svu snagu i strpljenje da svojoj deci objasne da nestrpljenje i bludno uživanje donose gubitak dostojantva, a samim tim i gubitak sreće i sposobnosti za veru, vernost i ljubav. Istina je ta da je Bog ustanovio devičanstvo i brak zbog toga da bi ljudi sačuvali svoju sreću, svoje dostojanstvo i svoju predanost u ljubavi.

Danas su čak i mnogi psihoterapeuti totalni zlotvori i tupani, te podučavaju ljude neodgovornoj seksualnosti i egoostvarenju posredstvom izdaje, nevernosti i gubitka dostojanstva.

Ovo znači da bilo kakvi saveti i bilo kakva usmerenja van duhovnosti i usmerenosti na Boga su čisto zlo i nesreća za čoveka.

Roditelji, sačuvajte, ili spasite svoju decu! Ne dozvolite da partneri spavaju pod istim krovom, u istom krevetu, pre jasne odluke i prihvaćene obaveze, jer, ovako gledano, to se samo čini kao mala greška koja se može ispraviti.

Budite blagoslovljeni.

DOSTOJANSTVO (zaključak)

Ključna reč ove knjige jeste ‘dostojanstvo’.

Zašto?

Savremeni čovek mnogo polaže na sreću u ljubavnom odnosu. Najbitnije za održanje ljubavnog odnosa su: ljubav i vernost. Da bi bio veran partneru, moraš prvo biti veran sebi. Da bi vernost odnosa bila celovita, tada i tvoj partner mora biti veran prema sebi. Bilo kakva ispoljena nevernost prouzrokuje gubitak dostojanstva. Nedostatak dostojanstva je u isto vreme i nedostatak iskrene ljubavi. Neiskrena ljubav donosi nevernost među partnerima, nesreću i usamljenost.

Jednom je jedna devojka razgovarala mobilnim telefonom sa svojom drugaricom. Rekla je drugarici:

– Mnogo sam nervozna i ljuta. Posvađala sam se sa ‘dečkom’.

Kada je drugarica upitala zašto, ona je odgovorila:

– On je sam u svom stanu sa četiri devojke. Šta misliš, šta tamo rade!

Nisam stavio znak upitnika jer to nije bilo pitanje, već konstatacija. Konstatacija koja govori da sigurno rade nešto loše.

Mi bismo mogli ovu devojku sažaljevati. Mogli bismo osuđivati njenog dečka. Ipak, sve je to komplikovanje ionako nepoželjne situacije.

Problem u ovakvim situacijama nije partner, već tvoje mišljenje o sebi. Ako čovek ima nedostatak samopoštovanja, gubiće vreme na neuhvatljive osobe koje će kao bajagi on svojim sposobnostima i ljubavlju da promeni.

Ipak, ova situacija je paradoksalna. U ovakvim odnosima nikada ne postoji iskrena ljubav. LJudi se u stvari bave drugima (i zbog toga biraju loše i neuhvatljive), a ne sobom i svojim slabostima. Zato ne mogu sačuvati dostojanstvo, i ne mogu imati pravi ljubavni odnos zasnovan na ljubavi i vernosti.

Zašto bi ulazio u odnos sa nepristupačnom i neuhvatljivom osobom? Zašto bi ulazio u odnos sa nekim ko te ne razume i ne poštuje? Zašto ne bi poštovao sebe? Zašto bi verovao da ljubav postoji tamo gde je nemoguće postojati? Zašto bi mislio da ti promiskutet i uspeh u zavođenju mogu doneti sreću, kada jasno u svetu možeš videti da se to nikada ne dešava?

Prema tome, najvažnije je da ako želiš zdrav ljubavni odnos vratiš sebi samopoštovanje, dostojanstvo, i vernost prema sebi. Ako to uspeš, tvoje srce će ponovo postati sposobno da voli, i biće takođe sposobno da neverne i nedostojanstvene ljude održi na distanci.

U svetu je danas ustoličeno verovanje da svako ima pravo povrediti drugoga zbog želje za ‘slobodom’ i uživanjem. Ti budi pametan. Ne veruj u ovakvo verovanje čak ni onda ako celi svet bude verovao u takvu glupost. Nevernost i nepoštovanje drugih su uvek odraz nepoštovanja sebe i sumnji u sebe. Čovek mora da ne ceni sebe uopšte da bi bio sposoban biti takvim.

Zato, za povratak dostojanstva, neophodna ti je iskrena vera u Boga. Ako shvatiš da je Bog tvoje Jastvo, shvatićeš i da je tvoja vrednost beskonačna. Poznaješ li svoju vrednost, nećeš se predavati nevernima. Nećeš ni želeti da ih promeniš. Biće ti dovoljno da ih držiš daleko od sebe i svoje želje za odnosom.

To znači da na prvom mestu nisu privlačnost i seksualnost, već dostojanstvo. A dostojanstvo ne podleže nagonima i nečednosti.

Zato, ako želiš ljubav i ljubavni odnos, sinonimi za ostvarenje te želje neka ti budu: vernost i dostojanstvo.

Dobro obrati pažnju da li poštuješ druge, i da li te, ne partner, već potencijalni partner – ne poštuje?!