Kad god nešto pišemo, stvaramo ili radimo, mi živimo u sadašnjosti. Kada živimo u sadašnjosti, živimo u savremenom dobu. Ipak, to savremeno doba možda već za koju godinu neće biti savremeno već će biti tema za ismevanje.

Možemo uporediti život danas sa onim od pre 100 godina a zatim i sa onim od pre 200 godina. Primetićemo koliko imamo lakši život i ugodniji, ali zato i zavisniji. Imamo na stotine zavisnosti koje naši preci nisu imali. Na ovome mestu mnogi koji nemaju puno ugodnosti u životu mogu sa prezirom da gledaju na one koji imaju i da ih kritikuju. Ipak, to nije pošteno jer danas se veruje kako svako ima prava da živi kako želi, pa ako već smatrate da treba da postoje gej brakovi i ako mislite da žena ima prava da živi neispravno kao i muškarac i ako mislite da svako sme da žrtvuje dostojanstvo putem nevernosti, činjenjem zla i manipulacije, glumeći bludne uloge i snimajući nedostojanstvene pesme i filmove, tada zavisnosti onih koji imaju mnogo u životu nisu za osuđivanje.

Dakle, u savremenom dobu mnogo toga se preselilo na internet i društvene mreže. Mnogi kontakti se dešavaju tamo. Ma koliko da je olakšana komunikacija, toliko su sranjima otvorena vrata. Veoma lako i brzo možeš naići ne na budalu, već na sijaset budala koji će imati negativan uticaj na tebe, tvoje srce i tvoju psihu i naravno- na tvoj život.

Ne daj negativnostima da te uvuku u taj mračni svet.

Elem, poenta na koju sam želeo da ukažem sastoji se u tome da bez obzira koliko je život danas olakšan, toliko je i olakšano skretanje sa duhovnog puta na put uživanja i gubitka dostojanstva. Zato se i izgubilo znanje koje govori da gubitak dostojanstva je u suštini proizvod činjenja zla tj. greha. Duhovno znanje se u stvari nije izgubilo, ali se potisnulo u drugi plan, čak u nesvesni deo našeg bića.

Iz tog razloga danas se često za duhovnost ljudi zainteresuju vrlo kasno, u poznim godinama, kada životna snaga počinje da ih napušta a oni su tek tada shvatili da su proćerdali život.

Ipak, ni ovde ne treba suditi. To je svakako bolje nego totalno odustajanje od duhovnosti i od traganja za smislom života.

Čak i oni koji uživaju, tragaju za smislom. Jedino što nema ko da im kaže da to nije put, a niti im takva ideja pada na pamet. Jer, kao što rekosmo, ljudi se bombarduju svakakvim lažima i šljaštućim stvarima tako da potraga za smislom i srećom gubi kolektivni smisao putem kolektivnog neznanja.

Zato, širom otvori oči. Pogledaj šta se dešava oko tebe. Pogledaj kako prolaze ljudi koji idu putem koji ti se čini privlačnim. Nemoj nikada misliti da ćeš proći drugačije nego oni. Nikada se ne radi o tome koliko smo sposobni ili pametni već koliko Božije milosti umemo primiti. Ako je ne umemo primiti, nikada je nećemo ni imati, a to je već prava nesposobnost.

Dakle, šta je korona?

To je novo upozorenje tj. odgovor na novi bolesni način življenja. Toga je bilo u svakom dobu u prošlosti(koje je u ono vreme takođe bilo savremeno doba).

Vrlo brzo su doktori i naučnici došli do zaključka koje mere trebamo preduzeti da bi se smanjila verovatnoća prenosa zaraze. Mnogi ne shvataju da se način ophođenja prema sebi i drugima mora promeniti. Postoji većina koja misli da će sve doći na staro kad se pandemija pobedi. Možda i hoće, ali to će onda biti poraz čovečanstva i nastavak traganja kroz patnje i boli kako starih, tako i novih vrsta. Ovo znači da ti niko ne može doneti duhovni napredak i put ka sreći i smislu života osim ti sam sebi.