Samoisceljenje
Samoisceljenje
Puding je mekan. Puding je sladak. Puding je malen i lep.
Šta to znači?
Svaki čovek može promeniti svet. Ipak, postavlja se pitanje:
Na koji način ga menja? Svest može da se širi, a može i da ponire u dubinu. Bog je milostiv. Oba sam doživeo.
Kada se širi, širi se i tvoje srce, proširuje se tvoje unutrašnje biće i doživljavaš slobodu uma. Doživljavaš beskonačnost duše. Ako ide u dubinu, doživljavaš snagu blaženstva. Prvo je Mesec, drugo je Sunce. Prvo je blagost, drugo je blistavost.
Može li neko reći da je mir manje važan od ljubavi? Jer, gde nema mira, tu nema ni ljubavi.
Zbog čega govorim da je pudin lep?
Zato što je mali, sladak i kvalitetan. Nije ogroman, a ni bljutav. Takav treba biti život čoveka.
Zamisli jezero puno pudinga. Oduševiš se i zaroniš u njega. Tada shvatiš da je bljutav i slan. Ko će zasladiti toliki puding? Dakle, nije bitan kvantitet, već kvalitet. Nisu bitni moć, slava i bogatstvo. Bitna je sreća.
Na ovome mestu je jasno zbog čega stalno govorim o ljubavnim odnosima i dostojanstvu čoveka. Malo ko prepoznaje i govori o tako bitnim stvarima. Cilj mi je da čovek zadobije svoje dostojanstvo nazad, zatim kvalitetan život, kvalitetan ljubavni odnos, i kvalitetna osećanja ljubavi i sreće.
Kao mali slatki puding.
Eh, taj puding sam spremio ljudima. Čak i onima koje dobro poznajem, dok oni mene ne poznaju. Čak i poznajem njihovu glad za tim pudingom.
Ali, kao što rekoh. Spremio sam ga. Ipak, treba da se pojede.
Zato se ne boj. Voljen si oduvek. Nikada nije bilo drugačije ni za sekund. Spas je u tome da ti to sam otkriješ i doživiš izravno.
Čovek je struju i sijalicu povezao tako da bi sijalica mogla svetleti. To se najbolje ogleda u tome da kada padne mrak ulična svetiljka zasvetli.
Šta to znači?
Da bi fizičkim očima mogao bolje zapaziti svet, potrebna je svetlost. U mraku je teže živeti i kretati se u svetu. Zato se čovek i trudi da osvetli planetu i noću. Ipak, noć je neophodna za odmor i spavanje, tako da možemo uvideti da sve u stvaranju ima smisao.
Šta želim da objasnim?
Svi ljudi su u potrazi za blaženstvom. Ipak, nijedan čovek ga ne poseduje. Bog je blaženstvo, i u Bogu se nalazi blaženstvo. Mi možemo da kažemo da čovek koji nije svestan Boga je nesavršen, ali, da li je to istina? Ako je napolju pala noć, da li to znači da je stvaranje nesavršeno, i da kada padne noć, to ne valja?
Naravno da ne.
Ovde se radi o tome da se blaženstvo nalazi i pronalazi samo u Bogu. Ipak, to ne treba značiti da čovek koji živi u neznanju je nesavršen čovek. Takav čovek može biti zadovoljan sobom i životom već danas, ako shvati da je on na putu samospoznaje, i da dolazi od Boga, i da je neuništiv.
Misliš li za nekoga da je uniženiji od tebe, budi siguran da te ego vara. Svaki čovek je u sebi isti kao i ti. Ne vidiš li njegovu savršenost, tada ne možeš videti ni sebe samoga. A najgore od svega je što sa takvim viđenjem ne možeš pronaći zadovoljstvo nikada, koje je osnova za zdrav i srećan život. Naravno, ako je nečije biće savršeno, to ne znači da su dela takvog čoveka dobra. Neki ljudi jako zlo postupaju a da čak nisu ni svesni toga.
Ovde dolazimo do onoga što želim objasniti.
Svaki čovek se stalno nanovo interesuje za nešto. Bilo da on dobija ono što želi ili ne, na kraju se svakako odvezuje od onoga što je nekada želeo. To je zbog toga što mu ništa neće doneti ispunjenje, osim Boga. Zato čovek istražuje, bude mu interesantno, raduje se, bude tužan i nesrećan, i na kraju odbacuje zabludu i prihvata nešto novo. Dok tako čini, njegova svest o sebi i Bogu raste. To znači da neki čovek može biti nesrećan celi život, ali da zbog ispravnosti i usmerenosti na Boga na kraju može doživeti beskonačnu želju za Bogom, te se stopiti sa Njime i ostvariti blaženstvo. Zato mnogi istinski duhovnjaci podučavaju da je svetovna sreća samo odsjaj onoga što možeš pronaći u Bogu, tj. vrlo je bleda i slaba.
Zato govorim da je vezanost za svetovno pozitivno zamka ega i po pravilu iluzija. Meriš po svetu, a ne po Bogu, ne znaš šta je pozitivno, pa se i razočaraš.
Reći ću ti šta je pozitivno:
– Bez obzira na to kakav je tvoj život, pozitivna je tvoja želja za Bogom. Zato patnja vrlo često nije negativna. Ona ti pomaže da shvatiš da si izgubljen bez Gospoda, te ona pojačava tvoju želju za Bogom. Na kraju, kada tvoja želja za Bogom postane snažna i iskrena, Bog ti se objavljuje i ti doživljavaš blaženstvo koje si oduvek tražio.
Ovde možeš shvatiti zašto su bogati, slavni i moćni ljudi, nesrećni. Oni imaju zavidan svetovni položaj, ispunjavaju sebične želje ega, ni ne pomišljaju na Boga, a ako nemaš misli o Bogu, isto je što i ne misliti na sebe i sreću.
Na ovaj način možeš shvatiti zbog čega čovek koji ne plače za Bogom svaki Božiji dan nije ni blizu dobar čovek. Takav čovek je gord, zao i poročan.
Zato već i prema svojoj želji za Bogom možeš prepoznati svoje duševno stanje i svoju priliku da ostvariš smisao života.
I nemoj da te ovo moje izlaganje nanovo odvede u novu zabludu. Prihvatanje Boga nije odustajanje od sveta i od onih koje voliš, već suprotno. To znači da sjedinjenje sa Bogom i traženje Boga, i jedino Boga, nije bežanje od realnosti i od onih koje voliš. To je ustvari prihvatanje svega, i to je ljubav prema svemu, i potpuna sreća u sebi.
Jer, Bog je sve i svako. On je uvek tu. On nikada nije negde tamo. Pronalaženjem Boga, pronalaziš sebe, svoje blaženstvo, a i druge, smeštajući ih u svoje srce.
Prema tome, neću da te lažem:
Nemaš li snažnu želju za Bogom, to je stanje zabrinjavajuće.
Danas ima mnogo muškaraca koji veruju kako se nijedna žena ne može razumeti. Takođe, neke žene su iskompleksirane, pa govore kako su posebne, te ih nijedan muškarac ne može razumeti ni prozreti.
Šta to znači?
To znači da muškarci koji imaju takav osećaj slabo razmišljaju i nisu u kontaktu sa svojim srcem. Čovek koji je imalo povezan sa Bogom može razumeti i doživeti ženu. Žena koja za sebe misli da je nedokučiva, u stvarnosti nije jasna sebi samoj. Takva žena takvim mišljenjem donosi puno nesreće muškarcima i sebi.
Pitate se, kako?
Žena koja misli da je muškarac ne treba provaliti kako psihički, tako i emocionalno, živi u zabludi, jer takva situacija oslikava distanciranost žene od muškarca. Distanciranost dokazuje da ona nema sposobnost predaje u ljubavi, što je uzvišeni cilj žena u ljubavnom odnosu.
Pouka glasi:
Psiho–emotivno zdrav muškarac sasvim sigurno razume ženu, i njene potrebe, i njeno ponašanje. Takav muškarac je ujedno i veran i pouzdan muškarac. Takvog muškarca zanimaju takođe verne i razumne žene.
Zato muškarci koji nisu sposobni za istinsku ljubav misle da je žena Đavolovo delo i da se ne može prozreti.
Pouka glasi:
Muškarci i žene koji su sposobni za ljubav razumeju suprotni pol. To je iz razloga što ljubavni odnosi zbog toga i postoje. Oni postoje da bi dvoje na najintimniji način upoznali jedno drugo. Dvoje ljudi se ne sastaju zbog manipulacije, sebičnih interesa i lečenja kompleksa na nemoguć način. Zato oni ljudi koji ne razumeju druge ne razumeju ni sebe same, iako bi voleli da prikažu drugačije stanje.
Savet:
Odustani od egoizma i lažne pameti koji te vode u glupost i nesreću. Otkrij sebi sebe, da bi mogao otkriti druge. Jer, kako ćeš otkriti Boga, kada ne otkrivaš sebe sebi, niti druge sebi samome?
Mržnja je kraljica svih negativnih osećanja, i glavni pokazatelj postojanja nesreće i zla u čoveku.
Šta to znači?
Često možemo da vidimo da se mnogi dobri ljudi trude da privole pokvarene da se preobrate. Na ovome mestu, nije bitno koja vera ili religija je u pitanju. Problem je taj, kada pokvarenom čoveku objašnjavaš prirodu Boga i ljubavi, on to često ne razume, niti želi da razume. Zao čovek želi da pokaže svetu kako je poseban upravo zbog toga što se osmelio da bude zao. Zato mnogi borci za ljubav i slobodu ne daju rezultate. Oni su negativno mekani, ako mogu tako da se izrazim. To znači da ni oni ne vole da gledaju u sebe, pa ni u druge. Zato njihove reči nemaju odjeka. To je zbog toga što ni oni sami ne razumeju šta propovedaju, niti su spoznali Boga i istinu. Tako ljudi govore o ljubavi. Ovde vidimo zbog čega je Isus govorio za neke da su kao zvono koje zvoni, i praporac koji zveči. Tako se pokvareni i zli ljudi množe, glumeći posebnost i hrabrost.
Ipak, kada zlom čoveku kažeš istinu, tj. zbog čega je on takav, i zbog čega se tako ponaša, u njemu se javljaju bes, inat i otpor, ali i istina ispliva na površinu, te takav čovek čak i da hoće, ne može više lagati sebe. On i dalje laže druge, ali sebe i Boga više ne može. Istina ga je pokopala.
Ovo je razlog zbog čega moje izjave nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, i zbog čega svako ko pročita samo i jedan moj tekst, mora da se menja, jer ga njegova unutrašnjost i spontana želja za znanjem i istinom teraju na to. Sve ono što je pozitivno, dolazi od Boga koji je Tvorac. Zato nijedno zlo nema trajnost, i nijedna budala koja veliča zlo ne ostaje večna budala. Celokupno stvaranje je takvo da čoveka uvek usmerava na Boga, ljubav i sreću. Što se čovek više otima i bori protiv toga, to ga stižu veća nesreća i problemi. Na kraju se čovek menja, kada više ne može drugačije.
Ovde vidimo da mene reakcija čoveka primarno ne zanima, već promena čoveka koja će mu doneti napredak na polju duhovnosti. Tako neko može biti besan, neko može terati inat i sebi i meni, neko može klimati glavom, na kraju je sve to isto. Niko ne može pobeći od istine.
Dakle, šta je istina ako čovek čini nasilje, zlo ili neveru? Istina je da je takav čovek izdajnik i kukavica gde god da ga smestiš. To mu ne da da ceni sebe i druge, i da živi u sreći i ljubavi. Takav čovek ne ceni ljubav, jer zna kakav je, i ne može poštovati sebe.
Ovde samo još želim da spomenem savremeni inat žena u odnosu na muškarce. U prošlosti žene nisu nikada toliko terale inat muškarcima kao danas. To je zbog toga što je njihovo samopoštovanje opalo. Žene su postale promiskuitetne, što je veliko zlo i nevera, i na taj način su i postale prinuđene da glume poštenje umesto da ga žive, te i zbog toga moraju terati inat muškarcima. Dakle, lakše je osuđivati druge i inatiti se, nego napraviti korisni preobražaj sebe i svog života.
Depresija i bes idu jedno sa drugim.
Šta to znači?
Mnogi znaju za izraz ”manijačna depresija”. To znači da su mnogi terapeuti shvatili da nije samo pasivan i oronuo čovek depresivan i opasan. Svaki čovek koji poseduje bilo kakav oblik depresije je nepouzdan i opasan.
Na sreću mnogih, objasniću to malo bolje.
Depresivan čovek se vrti u krug.
Bitno pitanje je: kako nastaje depresija?
Kada si se razočarao, kada te neko izneverio, kada su ti učinjeni zlo i nepravda, ti imaš razloga za tugu, i ti imaš prava da se ljutiš. Zato što si u pravu, imaš osećaj nadmoći. Imaš prava da budeš ljut i tužan, i imaš prava da sudiš. Ipak, upravo ovde nalazi se zamka koju mnogi terapeuti još ne poznaju.
Koja?
Kada čovek nema osnovnu sebevrednost, on tada uvek nanovo nesvesno želi biti u depresiji da bi oživeo lažni osećaj nadmoći.
Tako mnogi žive u depresiji, dozvoljavaju da ih opsedne bes, ispoljavaju bes kroz manijačnu depresiju, i doživljavaju lažnu nadmoć i sebevrednost.
Šta to znači?
Čovek koji vređa, proklinje i laže, nema samopoštovanje, a ni sebevrednost. Takav čovek poseduje osećanje manje vrednosti, i zato ulaže napor da makar sebi i drugima pokaže kako vredi. Ako ponizi i pobedi nekoga, misli doživeće sebevrednost. Ipak, to se ne dešava. Zato su malodušnost i depresija proizvod nedostatka sebevrednosti i samopoštovanja.
Ako vređaš i proklinješ, znači da ne ceniš sebe. Osećaš unutrašnji jad i očaj.
Po završetku ispoljavanja manijačne depresije, krug se zatvara, i automatski počinje novi, a da čovek tj. bolesnik nema pojma o tome. On misli da traži sreću, i misli da je uspeo tako što je zadovoljio ego, lažnu sebevrednost. Pritom i ne vidi koliko je štete učinio, i ne vidi da smanjuje svoju vrednost, sve manje poseduje dostojanstvo, ponos raste, a on nezadrživo duševno propada.
Pouka glasi:
Veoma je važno shvatiti da čovek podsvesno priželjkuje i ostvaruje depresiju. Zato iskusan terapeut i čovek koji pati od raznih oblika depresije moraju poznavati ovu istinu. Svaki oboleli mora prepoznati kada bes u njemu raste, i na kraju vređa, i čini zlo. To nije ispravan put. Ispravno je osvestiti osećanja i pronaći šta je neophodno otkloniti da bi čovek izašao iz depresije.
Energiju koju bi potrošio na činjenje zla i vređanje, možeš iskoristiti tako što ćeš prepoznati koliko je to pogrešno, povučeš se, i pronađeš uzrok boli.
Takođe, nije dovoljno prepoznati samo uzrok, već je i neophodno da jačaš svoju sebevrednost na taj način da se sve više izjednačuješ sa Bogom.
Neki ljudi po ceo dan lažu, kradu, vređaju, izmišljaju, umišljaju i lažno se zaklinju. To je vrlo loše. U ovakvim slučajevima osoba je puna zlobe i nema osećaj za realnost i istinu. Takva stanja su teži oblici bolesti i depresije.
U vezi ovoga mnogi ljudi nasedaju.
Recimo, ako neko krade i vređa, i pritom naizgled dobro prolazi u životu, ljudi misle kako takvi ljudi imaju Božiju milost, jer im se čini da njih Bog ne kažnjava. Mnogi misle i kako su posebni ako gaze po drugima i čine zlo. Ipak, mnogi zaboravljaju da takvi ljudi osuđuju sebe. Oni su nesrećni u sadašnjosti jer ne poštuju sebe, a njihova samoosuda ih vodi u dugogodišnje ropstvo u budućnosti. Zato, ne nasedaj ovakvom prividu nikada.
Čovekov um je povezan sa mislima i osećanjima.
Šta to znači?
Neki ljudi govore da je čovek misaono biće, a neki da je osećajno. Ipak, radi boljeg razumevanja, ja kažem:
– Čovek misli i čovek oseća.
Onaj čovek koji misli da postoji zato što misli ili oseća, pogrešno misli. On postoji zato što je oduvek postojao. Nikakve misli ni osećanja ne određuju postojanje čoveka. Oni su samo svojstva ega. Zato oni ljudi koji se prepuštaju osećanjima postaju radodajkama, dok oni koje misli vode kao pse na lancu, postaju glupima, tj. budu kvarni.
Ovde će se svako upitati; – Kako? – i neće mu biti jasno.
Vrlo prosto.
Postoje pozitivne i negativne misli i osećanja. Na osnovu njih se čine dela. Ako nekom osobom upravljaju nečiste misli i osećanja, takva osoba čini zla dela a da toga nije ni svesna. Takva osoba zastrani. Ona dobija suprotni efekat od onoga što očekuje.
Ako su nečija osećanja povezana sa neverom, takav čovek može misliti da je osećajno biće, ali u stvarnosti biće suočen sa okrutnošću sveta i sudbine. Zato su promiskuitetne osobe bezosećajne, a samim tim, krajnji produkt je prezir koji garantuje nezadovoljstvo i nesreću.
Ako neki čovek pametuje, i ako su njegove misli usmerene samo na materijalnu dobit i korist, tada to i nije pamet, već glupos’. Ako uz pomoć misli i dela oštećuješ druge, tada ćeš se suočiti sa posledicama nehumanog delovanja, pa ćeš i morati pred sobom da se suočiš sa činjenicom da nisi tako pametan, jer da jesi, dobro bi prošao, tj. ostvario bi sreću i sebevrednost.
Znanje na koje aludiram sastoji se u sledećem:
Sva mudrost i sva ljubav dolaze od Boga. Ako Boga ne poznaješ, tada ne poznaješ ni jedno ni drugo. Misliš kako voliš kada si bezosećajan, i glumiš pamet kada si nerazuman.
Ovde dolazimo do onoga što želim objasniti.
Prepuštanje mislima i emocijama nije dobro, ako oni upravljaju tobom na negativan način. Ako se trudiš da ovladaš njima na silu, izazvaćeš potiskivanje. To opet nije dobro.
Pouka glasi:
Misli i osećanja mogu postati korisni ako ih usmeriš na Boga. Čovek se uči da svesno voli i da misli dobro. Tek tada su misli i osećanja božanske prirode. Kada im se prepuštaš, a ne radiš to na silu, i ne činiš greh.
Zato mnogi ljudi čine greh kada veličaju svoje misli i osećanja. Prepuštanje destruktivnim mislima i osećanjima nije dobro, iako bi mnogi voleli da jeste. Samodestrukciju i sado–mazohistička osećanja niko ne bi smeo neodgovorno smatrati pameću i ljubavlju.
Toliko o tome.
U prošlosti je neki čovek mogao gomilati sebi lošu karmu.
Šta to znači?
To znači da je neko, recimo, mogao biti neveran svom partneru pet puta. Neko drugi je bio neveran partneru jednom.
Ovo bih morao objasniti.
Onaj koji je učinio neveru sa pet osoba, nagomilao je sebi više negativne karme nego onaj koji je činio neveru sa jednom. Što više nevere činiš, to više prezira nosiš u sebi, samim tim i više negativne karme imaš. Zato neko može biti prevaren samo jednom i bude u stanju da se oslobodi prezira i nevere. Onaj koji je učino neveru pet puta, verovatno nosi u sebi mnogo više prezira, i zbog toga mu se može desiti da stalno bude prevaren nanovo, dok se ne oslobodi negativnosti kojih ima previše. Zato uvek govorim da se od negativnosti čovek oslobađa polako, bez preterivanja. To je slično kao izbacivanje đubreta. Izbacuješ ga deo po deo. Ne možeš sve odjednom.
Pouka glasi:
Ti nikada nisi izgubljen slučaj. Bavi se sobom i svojim problemima sve dok ne uspeš da ih rešiš i zadobiješ slobodu. Pritom, nikada nemoj sumnjati i predavati se. Mislim da je sada jasno zbog čega stalno napominjem da trebaš voleti svoj život i svoju sudbinu. Ti si unikat u svetu, i zaslužuješ da se prema sebi odnosiš sa poštovanjem, čak i onda kada nosiš mnoga zla dela na svojim leđima. Zašto bi se kažnjavao, ako znaš da ćeš platiti dug pošteno? Božija ljubav, milost i pravda ti neće ostaviti drugi odabir.
Više puta sam već objasnio da ljudi imaju probleme zato što žele da ih imaju. Ipak, kada neko podsvesno želi da ima probleme, dok misli da ne želi, to se ne može baš svrstati u zavisnost, već u vezanost. To je zbog toga što su neki problemi božanske prirode i rešavaju se da bi se došlo do Sebstva i Boga. Zavisnost je uvek vrlo loša. Vezanost je povezana sa sebičnošću, određenom ljubavlju, ali i slabošću.
Šta to znači?
Rešavanje problema i pronalaženje znanja, uvida i ljubavi je smisao stvaranja. Takvi problemi su možda teški, ali su poželjni. Mnogi problemi vezani za zavisnost su nepoželjni, tako da i većina iskustava današnjih ljudi su nepoželjna.
Ljudi rešavaju bespotrebne razarajuće probleme, i propadaju promašujući smisao života.
Šta razaraju takvi problemi?
Život duše i smisao života. Tada nestaje dostojanstvo, i čovek bude stalno nesrećan. Zato je nesvesna vezanost za nesreću upravo zavisnost. To se mora lečiti i izlečiti.
Dakle, šta se dešava kada čoveku objasniš da je svoje najstrašnije probleme želeo?
Ako takav čovek zaista želi da mu bude bolje, on će biti otvoren za bilo kakva rešenja koja će mu doneti slobodu i odahnuće. Ljudi koji su vezani za svoju nesreću, te neguju vlastito neznanje, okreću glavu od istine. Ipak, čovek usmeren na sopstveni boljitak, kada mu ponudiš paradoksalno ili njemu nelogično rešenje će se začuditi.
Dakle, kada se neko začudi, i zainteresuješ ga za istinu, postigao si mnogo. Tada je normalno što posle čuđenja i razmišljanja dolazi do divljenja. Jer, stvaranje, svet i život su tako veličanstveni da otkrivanje istine izvlači iz čoveka i čuđenje i divljenje. Ta nije Bog glup kad je stvorio svet kome se možeš uvek nanovo diviti. To dalje znači da doživljaj sveta i života ne može nikada izazvati takvo divljenje kao što će ga izazvati sam Bog. Ipak, to je tema za druge prilike.
Dakle, čim si čoveka zainteresovao za nešto novo i pozitivno, njegovo oduševljenje će pokazati da se u njemu podsvesno stvorila drugačija slika stvaranja i života. Na taj način, čovek već ima bolji pristup sebi i problemima, pa će i imati priliku da ih reši kako treba. Ovde naravno, moram upozoriti na lažne učitelje i psihijatre, koji ljude podučavaju zaradi novca, ispunjenju želja, negovanju egoizma i sebičnosti, dok se glume dobrota i znanje. Zato ovde ne govorim o oduševljenju takvom glupošću.
Upozorio sam da ljudi trebaju da se reše svojih problema. Sada govorim da se problemi moraju rešavati i rešiti. Kako se to slaže?
Slaže se jer ja ne govorim o bežanju od problema. Problemi koje sada imaš, dolaze iz prošlih života. Zato, rešiš li sadašnje probleme, rešavaš sve prethodne živote, jer ovaj trenutak sada je uvek skup cele tvoje prošlosti, i svih tvojih života.
Mnogi ljudi praktikuju reinkarnacijsku psihoterapiju. Ipak, u više od 95% slučajeva to je štetno i dodatno opterećuje pacijenta. Zato je bitan fokus na sadašnje vreme. Naravno, nekada je dobro doći do uzroka problema u prošlim životima, ali to je retko neophodno.
Kao što vidimo, ako ne prihvatiš zakon karme i reinkarnacije, nikada nećeš razumeti stvaranje, svoj život, i nikada nećeš moći Boga prihvatiti kao savršeno pravednog.
Sledeće što moraš znati je to da problem koji sada imaš, i koji nisi rešio, ako i pobegneš od njega, vratiće ti se kao bumerang. To nije zbog krutosti Božije, već zbog NJegove milosti. Ovo moram i objasniti.
Uzmimo za primer da je neki muškarac preoteo devojku nekom drugom muškarcu. On ima opravdanje da je ljubav u pitanju. Ipak, pre će biti zaslepljenost i bezosećajnost. Nesposobnost da se primete nevernost i zlo žene, i nesposobnost da se primeti nanošenje povreda suparniku. Dakle, takav muškarac je već na sebe preuzeo problem da mora biti na mestu ostavljenog muškarca, da bi stekao uvid i znanje. Možda će mu se to i dešavati sve dok ne nauči i da oprosti takav čin. Jer, kao što sam puno puta rekao, opraštanje drugima je u stvari praštanje sebi.
Možemo razmotriti još jedan primer.
Neki čovek može ubiti dete. Nikakav zatvor i čak ni smrtna kazna mu ne mogu dati uvid šta je učinio. Bez obzira na presudu, njegova karma mora biti takva da će naučiti kakvo je to grešno delo ubiti nečije dete. Zato je sigurno da će u jednom od sledećih života morati otplatiti ubistvo deteta.
To dalje znači sledeće: Nekada neko zlodelo pogađa mnogo ljudi. U ovom slučaju, ubica ne samo da mora da iskusi kako izgleda biti ubijen, nego mora i da spozna patnju roditelja i bližnjih zbog takvog gnusnog čina.
Mnogi odrasli ljudi čine zlo drugim ljudima. Oni recimo, nisu svesni da su čak i ti odrasli ljudi nečija deca. NJihovi roditelji, a ponajviše majke, silno pate. Zato karma ne pogađa samo roditelje koji čine zlo, nego i njihovu decu. Tako se dešava da neko čini zlo nekome, roditelji povređenog pate, dok zločinac misli kako ne valjaju ni suparnik, ni njegovi roditelji. Jednoga dana, zločinac doživljava upravo takvu nepravdu nad svojom decom, i takvo stanje doživljava kao nepravdu. Tek tada spoznaje bol koju nanosi drugome. Ipak, ako je čovek zatucan, on će uvek samo u drugima videti grešku. Kad čini zlo, ne valjaju mu oni koje povređuje, a kada trpi zlo, ne valjaju mu oni koji mu nanose boli. On ne shvata da je on glavni akter nesreće drugih, sebe, i svoje dece. A da i ne pričam o sledećem životu u kojem neće moći mnogo da se bira šta će se desiti, i šta će zločinac morati doživeti. Slično se dešava i sa partnerima koji se razvode i žive nevernost, i deci ne ostavljaju nikakvog izbora da žive u ujedinjenoj porodici pod uticajem istinske ljubavi.
Pouka glasi:
Problemi zbog učinjenih dela u prošlosti se moraju rešiti. Bežanje od problema, a posebno samoubistvo, nema smisla, jer se od životnih zadataka pobeći ne može. Čuđenje, divljenje i patnja su sastavni deo savršenog života.
Dakle, već na osnovu ovog izlaganja možeš početi sa radom u vezi svojih problema. Ne diviš li se životu, stvaranju i Bogu, a ni sebi, ni svojim problemima, zapitaj se, kako si mogao dotle doći?
Mnogi bi voleli da misle kako nemam nikakve moći.
Ipak, kada iznedriš Svevišnjeg iz svog srca, ko može imati ideju da mi je potrebna ikakva moć?
Zašto?
Zato što je moć Svevišnjeg moja moć. Ono što Svevišnji uradi kroz moje srce, ja sam uradio. Ono što ja uradim, Svevišnji je uradio kroz mene.
Dakle, ko može reći da nemam nikakve moći?
Ako moja svest dodiruje svakog, ko može reći da nemam moći?
Reći ću ti ko to može reći:
– Onaj koji ne poznaje istinu.
Bog deluje iz srca. Tada donosi izlečenje milijardama milijardi bića.
Problem je jedino što mu je neophodno čisto srce, da bi se potpuno odomaćio.
Mnogi ljudi vole da žive u prošlosti.
Šta to znači?
Živeti u prošlosti označava izbegavanje života u sadašnjosti. To znači da življenje u prošlosti generalno nije dobro. Čovek je tada zarobljenik prošlosti bez ikakve slobode duše.
Mnogi danas veličaju svoje zarobljeništvo u vezi prošlosti. To je zbog toga što su delom digli ruke od sebe, te žele da naglase darove iz prošlosti. Ipak, ono što ne valja Bog razara i uništava. Tako oni koji žive u prošlosti žele da ožive nešto što je u principu bilo dobro da zamre jer nije valjalo u globalu.
Ovde mogu navesti mnoge primere. Recimo, u savremenim odnosima ljudi menjaju partnere. Zbog gubitka dostojanstva i sreće u bivšim partnerstvima, ljudi žele da pokažu kako im je neka veza bila izuzetna. I ne samo to. Žele da pokažu novom partneru kako su posebni, i još da ga načine ljubomornim. Kao bajagi im je prethodna veza toliko značila i bila izuzetna. Eh, a kako je onda došlo do sloma?
Jednom davno sam imao klijentkinju koja je živela sa muškarcem kome je bivša devojka umrla od bolesti. Posle nekog vremena zajedničkog života, oterao je novu devojku od sebe. Kao prvo, kakav muškarac živi sa drugom ženom, a da svoju bivšu nije prežalio? I zbog čega misli da ima pravo napustiti upravo tu ženu, jer je stvorio u sebi idealnu sliku bivše jer je umrla? Ako je već zaista toliko voleo bivšu, zašto je našao novu? I još je živeo sa njom? Laik ovde ne može prepoznati zaljubljenost u svoju sopstvenu tugu i nesreću koju umišlja do bola, ne bi li oživela slika savršene ljubavi u prošlosti. Ipak, prava istina je da taj muškarac nije poštovao nijednu od te dve devojke, niti ih je voleo zaista. Bio je samo zaokupljen svojim samodopadnim egom. Sa druge strane, greška moje klijentkinje je bila u tome što je živela sa muškarcem sa problemima i bez jasne odluke i obaveze, verujući da će se problemi rešiti sami od sebe.
Ovakvo ponašanje prenosi se kod mnogihi na religiju i na Mesije. Mnoge Mesije su živele u prošlosti. Mnogi veličaju svog Mesiju. Ipak, većina Mesija nije među živima. Svakom čoveku je uvek bolje da ima živog učitelja. Zato je glupo osuđivati ljude jer traže živog i telom prisutnog učitelja.
Neke civilizacije su živele u prošlosti. Neke vrste, kao dinosaurusi su izumrle. Mnoge civilizacije su sravnjene sa zemljom i mnoge životinjske vrste izumiru. Neki po svaku cenu to žele da sačuvaju i ožive. Zato, ma koliko da govorim o zlu današnjih ljudi, ipak smatram da smo vrlo napredni, jer još ima nade za nas, jer nismo uništili sadašnje čovečanstvo.
Tako neki govore o naprednosti nekih uništenih civilizacija, što je glupo, jer kako mogu biti napredne civilizacije koje sebe unište putem moći i ratova? Takođe, izumrle vrste su izumrle jer nijednoj duši ne trebaju iskustva tih vrsta koje izumiru. Dakle, stara odeća se baca i oblači se nova. Šta ima dobroga u tome da veličaš staro i odrpano?
Kada nešto zaista vredi tebi, tada ga i ne hvališ na sav glas.
Zbog čega pišem ovo?
Da bih ponovo naglasio da je dobro otići u prošlost i rešiti sopstvene probleme, ali nije dobro živeti u prošlosti i na taj način činiti zlo sebi i bližnjima.
Sasvim sigurno i sada ima učitelja koji su pravi. To što ima mnogo lažnih učitelja ti ne daje za pravo da pravoga proglašavaš lažnim, A još manje ti daje za pravo da veličaš prošlost. Šta smo mi? Debili, pa živimo u pogrešnom vremenu?
Bog je živ. On je ovde i sada. On nije u prošlosti.
Isto tako, ti sada živiš. Zašto bi ignorisao sadašnjost? I šta imaš od toga što ćeš veličati prošlost i na taj način obezvrediti sve sadašnje?
Svaka duša ima istu vrednost. Samo bezosećajna budala jednu dušu uzdiže, dok drugu ponižava, i to zbog umišljanja idealne slike iz prošlosti. Zar ne misliš da takvo ponašanje oslikava neveru u Boga, i neveru u NJegovu brigu za sve stvoreno?
Pouka glasi:
Bog će iskrenom verniku i lažnog učitelja učiniti pravim, jer Bog je svako, i Bogu je sve moguće. U pitanju su samo vera, ljubav, iskrenost i predanost poklonika. Oni koji se boje lažnih učitelja, u stvari se boje sebe samih i svoje vere, tj. nevere.
Buda je podučavao putu sredine. Mnogi su to pogrešno protumačili. Tako neko misli kako se u porocima ne treba preterivati, i kako je umerenost u poroku pozitivna.
Šta to znači?
Umerenost u negativnostima nije poželjna, isto kao ni preterivanje. Put sredine je nešto drugo. To je put koji čini da nisi izuzetan, ali možeš ceniti sebe, možeš biti zadovoljan sobom i svojim životom, i možeš uživati u duhovnom napredovanju. Čitavo stvaranje je zasnovano na tome da čovek bude srećan putem spiritualnog napretka, i u sve većem doživljaju ljubavi i sreće.
Na ovome mestu kao primer bih mogao navesti savremeni mrežni marketing. Da se odmah izjasnim da je ideja mrežnog marketinga vrlo dobra. Ipak, u savremenom svetu sve je usmereno na manipulaciju, zaradu i novac, tako da je način kojim ljudi rade mrežni marketing vrlo loš. To znači da je taj posao danas zasnovan na manipulaciji, zaradi i interesu, a ne na ljudskosti. Poslodavci uče radnike da manipulišu i zarađuju, a ne da duhovno napreduju i da stvaraju prosperitet u svetu.
Dakle, na ovome mestu želim da objasnim da je put sredine zapravo taj da posao mrežnog marketinga ne treba zasnivati na zaradi, već na ljudskosti. To znači da se čovek ne prilagođava poslu, već se posao prilagođava čovekovoj duhovnosti. U prvom slučaju novac ima tebe, dok u drugom slučaju ti imaš novac. To su dve situacije koje spolja izgledaju isto, ali su na unutrašnjem planu potpuno suprotne. Ako manipulišeš i vrbuješ, tada vremenom sve manje ceniš sebe, jer ti pred sobom znaš kakav si i šta radiš. Manipulacija ljudima možda donosi zaradu na kraće vreme, ali na duže staze donosi: nezadovoljstvo, nesreću, i na kraju, pad i finansijski fijasko. To se isto dešava u životu i u duhovnosti.
Dakle, bolje je zaraditi manje, ali moći ceniti sebe. Tu se nalazi sredina. Bolje je polako spiritualno napredovati, nego mučiti sebe.
Mnogi iskusni trgovci znaju da je dobro kupcu prodati ono što želi, šta mu treba i što mu finansijski odgovara. Svaka druga situacija na kraju ne donese dobro.
Zato, pouka glasi:
Put sredine je u stvari življenje ljudskosti. Jesti, spavati, raditi i poštovati sebe i druge. Ako manipulišeš ljudima, to prvenstveno znači da ne poštuješ sebe, i da ćeš ubrati neželjene posledice takvog delovanja. Put sredine nije umerenost u svemu, već je to umerenost u duhovnom napredovanju. To znači da žurbom i na silu duhovni put ne postoji, već samo autodestrukcija – sebelaganje i stranputica.
Jedino je problem znati razlikovati ljudskost i duhovnost, od sebičnosti i egoizma.
Najveći problem savremenog doba (kada je unutrašnjost čoveka u pitanju) je mržnja prema sebi.
Šta to znači?
LJudi čine zlo. Zbog razočarenja i nesreće, ljudi počinju da mrze sebe. Kada sebe smatraš kukavicom, malenim i jadnim, tada ne možeš voleti sebe. Tada tvoji postupci budu takvi da uništavaš sebe i svoj život.
Ako ovo možeš razumeti, tada možeš i razumeti na koji način su duhovnost i činjenje dobrih dela put da bi zavoleo sebe. Postigneš li dobrotu, zavolećeš sebe i celi svet. Zato, ako imaš zlo oko, nemoj verovati sebi. Radije pronađi razloge svoje nesreće i neutrališi ih.
Kao što vidimo, neutralisanje i pobeđivanje onih koje ne voliš ti neće pomoći. To je zbog toga što je mržnja prema drugima uvek mržnja prema sebi. Uništavanje drugih je uništavanje sebe. Zato nije dobro činiti zlo i povređivati druge čak i kada su to zaslužili. To je zbog toga što ako činiš zlo, neveru ili blud, ne možeš nikada ceniti, ni poštovati sebe. Zato je rešenje u svesnoj ljubavi i činjenju dobrih dela. Ma gde da si na svom duhovnom putu, ove delatnosti će ti doneti pozitivne promene u životu i ljubav prema sebi. Zavoliš li sebe, promenićeš i sebe, i svet, i svoj život. To nije nikakva bajka, niti pretpostavka.
Ipak, moraš prvo shvatiti šta te čini nesrećnim i šta ti donosi mržnju prema sebi. To su gotovo uvek negativnosti koje neguješ iz neznanja, jer veruješ kako su te negativnosti posebne, i kako ti čine dobro, i kako te uzdižu.
Ako se iskreno zagledaš u sebe, shvatićeš o čemu govorim. Bilo koja negativna osobina je posledica kukavičluka. Manji kukavičluk donosi veće samopoštovanje i veću ljubav prema sebi. To znači da svaki čovek ima negativnosti, ali ako ih smanjuješ, tvoje samopoštovanje i ljubav prema sebi će rasti.
A kako se smanjuju negativnosti?
Negovanjem sve veće i čistije ljubavi, i činjenjem dobrih dela.
Pouka glasi:
Ja često govorim da se negativnosti i zlo u svetu trebaju prepoznati, obeležiti i pobediti. Ipak, to ne znači da trebaš mrzeti bludnike i grešnike. Ti nikada ne znaš kada je čovek postao zreo da bi se odlučio da napusti zlo i greh.
Želim da objasnim da i najgori ljudi mogu doživeti preobražaj, te da njihov život bude preokrenut u sekundi. Preobražaj života na polju duhovnosti je uvek pozitivan i dobar, pa i život pojedinca koji se odlučio za dobrotu i ljubav stvara pozitivan uticaj na celokupno stvaranje.
Za života sam upoznao mnoge ljude koji su grešili. Ipak, mnogi od tih su uneli pozitivnosti u moj život nenadano, svojim preobražajem na bolje, i svojom ljubavlju i dobrim delima. Mnogi takozvani ”dobri” su sposobni da ipak sve upropaste.
Zašto?
Zato što latentno imaju sklonost ka zlome, iako oni veruju kako su mnogo dobri. To ne bi bilo tako strašno kada oni to latentno zlo ne bi na kraju zbilja ispoljili.
Bog govori da će mlakog čoveka izbljuvati iz ustiju svojih. To je zbog toga što je mlak čovek sklon neveri i ne možeš se nikada osloniti na njega. Razočaran čovek, koji shvata istinu i prepozna uzroke svoje nesreće može postati vruć. To ga čini ukusnim za Boga. To ga čini ukusnim i stvaranju i ljudima.
Zato, ne sudi. Ne moraš jesti dok se hrana ne skuva. Ali, ako je hrana skuvana i ukusna, uzmi pa jedi. To kao prvo nije sramota, kao drugo nije pogrešno, a kao treće, zašto bi sudio umesto Boga? I zašto bi odbacivao nešto dobro samo zbog toga što je nekada bilo loše? Tačnije rečeno, ima li smisla ne jesti skuvanu hranu samo zbog toga što nekada nije bila skuvana?
Ovde je jedino problem razlikovati skuvanu i presnu hranu. To je jedino što ti je zaista neophodno. Razlikovanje.
Smisao stvaranja je ljubav. Zato u svemu što ti se dešava možeš iznedriti ljubav kao konačni rezultat. Vidiš li drugačiji rezultat, razmisli, nisi li samo zapostavio jačanje ljubavi i činjenje dobrih dela?
Bog je stvorio i velike i male stvari. Stvorio je i komplikovane i jednostavne situacije. To znači da je Bog izvan najvećeg i izvan najmanjeg. Bog je Bog kao Univerzum, i Bog je Bog kao stanovnik najmanje čestice u Univerzumu. Sve stvoreno dolazi od Boga. Ipak, Bog nije ništa od stvorenog, tj. Boga ne možeš uporediti niti opisati ničim stvorenim.
Šta to znači?
Ako je nešto veliko i snažno, neobjašnjivo i nerazumljivo, ljudi to smatraju čudom. Oni se time oduševljavaju. Ipak, čudo je sve u stvaranju. Rođenje je čudo, i smrt je čudo. Već više puta sam objašnjavao. Neki ljudi slave rođenje nekog čoveka. Ipak, kada bi znali kakva sudbina očekuje neke ljude, ne bi slavili, niti bi se radovali. Neki, kada bi poznavali budućnost, želeli bi da umru.
Šta to znači?
Bog je stvorio smrt, i smrt je dobra. Neki ljudi na ovu izjavu komentarišu:
– Pa daj da odmah umremo svi, kad je tako dobra.
Ova izjava otkriva skeptičnost, strah i neveru u Boga. To znači da je smrt dobra u bilo kom vremenu da nastupi. Jer, ona nastupa upravo kada treba. Smrt nikada ne dolazi slučajno.
Mnogi ljudi se ne bi složili sa ovom izjavom. Ipak, i ratovi, i kataklizme, i prirodne katastrofe se dešavaju i oduzimaju puno života pa se ego čoveka opet ne može pomiriti sa time.
Svaka duša se rađa, i svaka duša napušta telo putem smrti. Niko to nije izbegao, niti će izbeći. Svrha ovog izlaganja je takva, da se objasni korisnost smrti.
Smrt je završetak starog života, i mogućnost stapanja sa Bogom, ili pripreme za novi, bolji život. Bez smrti, to ne bi bilo izvodljivo.
Takođe, smrt uvek dolazi u pravo vreme, kao milost Božija. To znači da smrt dolazi kao izbavljenje. To je u situacijama kada neki čovek čini mnogo zla, pa je velika verovatnoća da će sebi priskrbiti mnogo loše sudbine u budućnosti, pa smrt dolazi da bi se sprečilo stvaranje nepodnošljive i neizdržive situacije. Kada čovek istroši i izmuči svoje telo, tada dolazi smrt da se taj čovek više ne bi mnogo mučio. Zato, u svetovnom pogledu, rana smrt je loša. Ipak, sa duhovnog aspekta je dobra, jer svaki čovek bi morao znati da smrt dolazi kao izbavljenje i kao stvaranje nove pogodnosti za duhovni napredak i pronalaženje sreće i ljubavi i jedinstva sa Bogom koji su smisao života.
Zato su moji tekstovi i moje učenje bitni, jer, ako neko želi živeti dugo, tada i mora činiti dobra dela i duhovno napredovati.
Mnogi ljudi koji su činili zla dela teško obole ili stradaju od nasilnika i zlobnika na strašne načine. To je deo karme zbog dela iz prošlosti. Iz tog razloga, ljudi se često boje smrti, jer nesvesno poznaju svoje grehove, te i nesvesno znaju da njihova smrt može biti teška. Zato se mnogi ljudi ne boje smrti, već načina na koji će ona nastupiti. Ipak, mnogi previđaju činjenicu da uz pomoć smrti čovek može da izbegne mnoge patnje, boli i stradanja koji bi usledili da nema smrti.
Zato svaki čovek mora shvatiti ciklus karme i reinkarnacije, i ciklus rađanja i umiranja.
Nekim ljudima je predodređena užasna sudbina. Dakle, nije svako rođenje idealno i super. Sa druge strane, mnoge smrti spašavaju od negativnosti koje prete.
Zato, nije samo rođenje čudo, dok je smrt prokletstvo. Sve je čudo, i sve je dobro.
Ne valjaju samo čovekova zla dela, blud i porok, koji donose zlu sudbinu, bolesti i agresije, i na kraju užasnu smrt.
Zato se oslobodi zatucanosti današnjeg doba koje govori kako su uživanje i zadovoljenje egoizma dobro, a da patnje i smrt ne valjaju. Da bilo šta ne valja, Bog to ne bi stvorio. Svet i život su savršeni. Uživaj svoj život, budi dobar i predan Bogu, tada ćeš i misao o smrti doživeti kao blagoslov. Smrt je ona koja te uvek upozorava da je život prolazan i da je telo prolazno, dok si ti večan. Ona te u stvari i tera da tražiš smisao života i spoznaju.
Zato, nemaš se čega bojati, osim svojih dela, misli i osećanja. Oni su ti koji određuju tvoju sudbinu i smrt, pa i sledeći život.
Pouka glasi:
Sve je stvoreno za tvoje dobro. Sve je nastalo iz Božije beskonačne ljubavi. Ništa nije slučajno i ništa se ne dešava pre ili posle pravog trenutka. Sve je savršeno i sada. Zato je i smrt kada nastupi dobra, korisna i proizvod Božije ljubavi i milosti. Tvoj cilj je taj da ti to spoznaš i da se oslobodiš vezanosti i nesreće.
Jednoga dana, bićeš sposoban da se zagledaš u sebe, i da vidiš i prepoznaš sve one koje si voleo i za kojima si patio.
Isus je govorio:
– Pronađi Me u sebi samome. Ja sam ti i ti si Ja.
To je NJegov drugi dolazak, samo mnogi to ne razumeju. Oni ne znaju da je Isus zaista u njima samima. Oni misle, Isus je tamo negde. Iznenadili bi se kada bi znali da ne samo Isus, nego i sve stvoreno, prošlost, sadašnjost i budućnost, sve je u njima samima.