Vladimir Živković- “Poetika i proza”
POETIKA I PROZA
Šta je propast, a šta nije?
Kako ćeš znati ko ide u propast, a ko ne?
Kako možeš znati hoćeš li propasti, ili nećeš?
Da li propada onaj koji je zaboravio na Boga? Ili propada onaj koji ima svetovno bogatstvo?
Da li propada onaj koji je bolestan?
Da li propada čovek u poroku?
Da li propada onaj koji čini zlo?
Ili propada onaj koji gubi sav novac?
Možda je pravo pitanje: Ko nikada ne može propasti?
Nevernost Bogu je nevernost čoveku.
Uhvati se u loše društvo, i budi siguran da ćeš propasti.
Izbavi se od lošeg društva, i budi siguran da nećeš propasti.
Jer, gde nema Boga, tu nema ni čoveka.
Ako nekoga voliš, tada misliš na njega. Ako misliš na neku osobu, to znači da želiš da je ta osoba pored tebe. Tek što ste se razdvojili, a tebi ta osoba nedostaje. Tada patiš, i plačeš, jer nema je. Odvojeni ste. Razdvojenost stvara neizmernu bol.
Ljubav bez patnje ne postoji. Ako za nekim ne patiš, tada ga i ne voliš. Čak i Bog pati zbog ljudskog jada i nesreće.
Lik osobe koju voliš ti je stalno pred očima. Kristalno jasan. Taj lik čini te srećnim i daje ti nadu da ipak možda nije odvojen od tebe.
Sve je iluzija. Ljubav nije.
Ko ne voli, mrtav je odavno.
Prema tome, ko nema opravdanja za iskrenu ljubav?
Odgovor glasi:
– Niko. Svako ima opravdanje za iskrenu ljubav.
Jedino je problem ako je čovek slab, pa da nije usmeren na iskrenu ljubav.
Nekoga mnogo voliš?
To znači da patiš neizmerno.
Napustio te neko koga mnogo voliš?
Hm, znači patiš neizmerno.
Nije te napustio? Stalno ste zajedno?
Verovatno patiš, takođe.
Šta to znači?
U svetu u kojem živimo, ljubav i patnja idu ruku pod ruku.
Najhrabriji se odlučuju za ljubav.
Ostali ispunjavaju želje, provode se, i uživaju.
Zašto?
Pa, preslabi su za nešto jače i bolje.
Zamisli da te neprijatelj napadne. Hoćeš li ga pobediti tako što ćeš ga ignorisati?
Naravno da ne.
Zamisli da prepoznaš zlo u svetu.
Hoćeš li ga pobediti tako što ćeš se praviti da je to normalno?
Misliš li da će se zlo promeniti samo od sebe?
Naravno da ne.
Zlo se mora prepoznati, obeležiti i pobediti. Pogotovu ono u sebi.
Ko nije spoznao tu istinu, taj tapka u mraku.
Takav čuva i neguje demone u sebi.
Šta to znači?
Da bi bio Božiji poklonik, moraš se boriti protiv zla, a prvenstveno protiv onog koje je u tebi.
Tada ljudi počnu da kukaju. Al’ ne kukaju to ljudi, već zlo u njima.
Čija ljubav je najuzvišenija?
Ljubav Svevišnjeg. Ljubav hiljadu hiljada majki je samo senka Božije ljubavi.
Šta to znači?
Ako nisi doživeo Svevišnjeg, tada nisi ni doživeo istinsku ljubav.
Ljudska ljubav je puna ega. Božija nije. Božija ljubav je savršena.
Zato niko ne razume čoveka opijenog Bogom.
Takav čovek doživljava Boga i Njegovu savršenu ljubav.
Zato je takav čovek fanatik za Bogom. On oseća da ako Boga nema, tada nema ni njega samog.
Ako nema njega samog, kako može doživljavati savršenu ljubav Svevišnjeg?
Pouka glasi:
Ne postoji veći greh nego odvajati čoveka od Boga. Za ljude koji su sposobni za takav zločin, Pakao je mali Raj.
Kada te je neko poslednji put slatko slušao kako govoriš?
Samo mi nemoj reći da je to bio neko ko je pio pivo.
Pitaš me, zašto?
Pa, zato što kada neko popije pivo, sluša radosno i magarca kako njače.
Šta to znači?
Bistar um, jasno razmišljanje. Bistar vid, jasno viđenje. Čisto srce, iskrena ljubav.
Ako to ne znaš, moram ti reći:
– Bog te željno očekuje. On nije na dnu flaše.
Molim te, ne živi u lažima. Izbavi se od slabosti.
To je jedini put ka sreći. U tom slučaju, drugog puta nema.
I zapamti, voljen si od samog početka. Ne sumnjaj u to.
Niko i ne shvata koliko sam bezazlen i naivan.
Niko i ne shvata da sam Božiji miljenik.
Niko i ne shvata da sam neuništiv.
Niko i ne shvata da znam ono što niko ne zna.
Niko ne razume moju ljubav prema Bogu.
Zašto je to tako?
Zato što sam tako odabrao.
Moja reč se uvek ostvaruje.
Zašto?
Zato što moja reč, nije moja. To je reč Svevišnjeg. A Svevišnji nikada ne laže.