FILOZOFSKE ZABLUDE

 

 

SVEST I EGOCENTRIČNI UM

Svest je nešto što svi imamo.

Uz pomoć širenja naše svesti mi dobijamo snagu ljubavi, saosećanja, percepcije i moralnosti.

Dakle naša dela uglavnom zavise od nivoa naše svesti.

Početak naših delovanja može se nalaziti u umu i u razmišljanjima u umu. Ipak, mi sa našom svešću određujemo koju ćemo zamisao ostvariti i u šta ćemo verovati.

Zato savršena svest sadrži savršeno delovanje.

Bog poseduje savršenu svest i zato Bog bilo u formi Tvorca ili Održavaoca ili u formi čoveka ima savršeno delovanje.

Dakle, mnogi ljudi veličaju um i inteligenciju koji su svojstva ega i nikada ego neće dostići istinu i Boga. To vam je isto kao kada biste imali digitron i kada biste verovali da ćete uz pomoć digitrona ostvariti Boga. I koje god iskustvo da imate vi želite da vaš digitron izračuna vaše iskustvo. Na taj način čovek zatvara oči za činjenice i oslanja se na zabludne računice digitrona.

Dakle, gde se krije glavna prepreka u filozofiji?

Krije se u činjenici da mnogi filozofi žele da odrede Boga i stvaranje u umu, što je nemoguće. Um se koristi za razmišljanje. Svest se izgrađuje na osnovu iskustava. Čovek koji ne može da izađe iz konstrukcije uma nikada neće spoznati istinu. A um želi sve da objasni i sve da shvati.

Kada izađeš na ulicu i vidiš Sunce, imaš iskustvo i niko ne mora ništa da ti objašnjava. Sve direktno doživljavaš. Ako neko treba da ti objasni takvo iskustvo ti si u neznanju i neiskustvu.

Ako ti neko nešto putem iskustvenog znanja objasni, ti ako poveruješ imaćeš znanje ali ne iskustvo. Opet ćeš morati na osnovu tog znanja da stekneš iskustvo inače ćeš biti samo vernik bez iskustvenog znanja.

Mnogi filozofi su vernici bez iskustvenog znanja. Neki veruju u neistinu, neki veruju u neke istinite stvari.

Vera u savršenog Boga Tvorca je jedina ispravna početna vera. Sve ostalo je večno lutanje kroz prašumu.

Dakle, hipotetički večni pakao postoji. To je večna nevera u Boga(koja na sreću ne može biti večna).

 

 

THE WATCHMAKER ANALOGY(ANALOGIJA ČASOVNIČARA)

Sam paradoks majke i deteta jeste dokaz Boga Tvorca.

Šta to znači?

Postoji analogija o tome da svaki sat ima dizajnera koji je napravio taj sat. To ukazuje da sve u svetu ima Stvoritelja – Dizajnera.

Govori se da analogija časovničara nije ispravna jer to ne može biti dokaz da svet ima inteligentnog tvorca.

Ipak, sumnja u ovakvu izjavu ne dokazuje da je analogija časovničara neispravna. Sumnja i pretpostavka nikada nisu bile dokaz ničega. Isto tako, sumnja u analogiju časovničara ne dokazuje da je analogija neispravna.

Dakle, ako ja jedem hranu da bih živeo, to ne znači da svi moraju jesti hranu da bi živeli?

Ako svako dete ima majku, to ne znači da svaka majka ima majku?

Ako sat ima svog tvorca to ne znači da dizajner ima Boga Tvorca?

Analogija časovničara nije dokazano neispravna jer ne postoji nijedan dokaz koji bi oborio tu analogiju. A taj dokaz ne postoji jer je analogija ispravna.

Bog je Tvorac. Svaki čovek može spoznati Boga. Bog je ujedno dokaz koji dokazuje sebe. Ne vidim šta ima tu nejasno.

Da bi nastalo prvo dete na stvaranju, Bog je stvorio majku koja je sposobna da rodi i stvorio je čoveka koji će dati materijal neophodan za oplodnju. To je zakon koji je Bog stvorio za nas.

Ovo je dokaz da je Bog toliko moćan da je u trenu stvorio savršeni svet u kojemu duše mogu živeti večno ako žele.

Dakle, prapočetk je isto što i kraj stvaranja. Nema razlike.

U svetu ništa ne evoluira osim naše svesti.

Sa evolucijom svesti pronalazimo Boga. Postajemo svesni Boga. Na kraju, spoznajemo ko smo.

 

 

POČETAK LOGIKE

Celokupno Stvaranje i celokupni tvoj život su dokaz Boga.

Traženje dokaza o Bogu od drugih je zapravo obmana koja ne poznaje dokaze.

Ateizam je obmana uma.

Kako ja to znam?

Savršena logika prepoznaje savršenog Tvorca, savršenu Kreaciju i savršen smisao–cilj.

Svaka druga logika je ljudsko zlo i obmana.

 

 

TERET DOKAZIVANJA

Teret dokazivanja ne postoji. Ako neko traži dokaz od drugih ljudi, ta osoba tvrdi da je to moguće i obavezno, što je samo pretpostavka koja ne utiče na istinu.

U tom slučaju, teret dokazivanja snosi i lice koje traži dokaz. To lice mora da traženje dokaza učini validnim, inače nema pravo da postavlja uslove.

Mnogo je stvari u životu koje je nemoguće dokazati osim kroz subjektivno iskustvo.

Dakle, mnogi filozofski izrazi (verujem ateistički) kao što su ateizam, teret dokazivanja, ad hominem, slamnačka zabluda, logička zabluda, postavljanje pitanja i mnogi drugi su čiste zablude jer nemaju istinu (znanje) kao polaznu tačku , već samo mišljenje, gde je apsurdno određivati pravila i definicije za takve situacije kada ništa ne znate i samo pretpostavljate.

Ako nekome nije jasno, onaj koji postavlja uslove nema znanje, pa bilo koje pravilo za koje on tvrdi da neko treba da mu dokaže nema validnost u mnogim slučajevima. Dakle, svaka od ovih definicija otpada.

 

 

PRAVILO DOKAZIVANJA

Verovanje u pravilo dokazivanja je jedna od najvećih zabluda današnjice.

Ovo pravilo se svakoga dana potvrđuje kao nesigurno a ljudi ipak veruju u to pravilo.

To čini marketimg a ne razum. Verovanje u serviranu zabludu bez kritičkog razmišljanja i bez uvažavanja onoga što se dešava u realnosti.

 

 

VARLJIVOST ČINJENICA I DOKAZA

Jedina nepromenljiva činjenica je da su činjenice promenljive i jedini pravi dokaz je da su dokazi stanja koja ne daju sigurno znanje i istinu.

Teorija činjenica i dokaza se još lakše raspada kada shvatimo da ih pristrasni, ograničeni i neuki um mora obraditi.

Pa šta nam preostaje?

Ostaje nam lično, svesno iskustvo koje se mora usvojiti i prihvatiti.

Šta je najbolje u tome?

Nemate lažnog posrednika u vidu činjenica i dokaza.

Primer:

Ovo je dokaz da teorija evolucije može imati činjenice i dokaze, ali nema znanja i istine, jer nema ličnog iskustva ili znanja.

Jednostavno rečeno, teorija evolucije je verovanje zasnovano na verovanju u ograničene činjenice i dokaze. To je dvostruko verovanje, a već je sujeverje.

Lekcija je:

Verujte u sebe, Boga, svoj život i svoje iskustvo.

Upravo smo dokazali da je i za znanje potrebna vera. Ne stidi se svoje vere i ako nemaš znanja, jer vera je znanje u budućnosti. Vera je preteča znanja a zatim i znanje.

 

 

FALLACY

Postoje mnoge definicije logičkih zabludi u filozofiji.

Ono što mnogi filozofi još ne razumeju jeste činjenica da neznalica ne može da određuje šta je logićka zabluda.

To mogu lako da objasnim na primeru ateiste.

Boga su spoznali mnogi ljudi. Čovek koji je spoznao Boga ima prava da tvrdi da je ateizam koji tvrdi da Bog ne postoji i da niko Boga nije dokazao logička zabluda.

Ateista koji nema znanje o Bogu nema prava da tvrdi da niko nije spoznao Boga na osnovu zablude da neko treba da dokaže na materijalnom planu postojanje Boga.

Kada bi ti tražio postojanje nečije ljubavi ili tvojih misli da se dokažu materijalno, bila bi to logička zabluda, zar ne?

Ovo je dokaz da je ateizam dokazana logička zabluda.

Prema tome, svaka tvrdnja da Bog ne postoji i da Boga niko nije dokazao jeste neistina i logička zabluda.

 

 

 

FILOZOFIJA KAO NEZNANJE

Filozofija neće nikada steći pravo znanje dokle god se duhovna učenja ne budu sprovela na subjektivnom iskustvenom nivou.

To je i razlog zbog čega filozofija nikada nije našla istinu već se bavi lutanjima u umu i traženjem rupa u tvrdnjama i konstatacijama koje nemaju podršku u realnom životu.

Ovo je razlog zbog čega je metafizika podbacila, a samim tim i celokupna filozofija. Odbacivanje duhovnog i priznavanje mentalnog i materijalnog je samoograničenje. To je odbacivanje sebe i života i prihvatanje uma, misli i materije. Ti u umu možeš svašta da smisliš, ali sve to ostaje u ograničenom umu kao misao bez iskustvenog znanja, što ne predstavlja generalnu istinu već samo misao.

Filozofija mora izaći iz uma.

Celokupna dosadašnja filozofija se zasniva na fantaziji “kako je to neko lepo i pametno rekao”.

Ipak, prave istine u filozofiji nema. Cilj je u nekim delovima filozofije određen, ali način i smer nisu. Toga ima samo u religijama i duhovnim učenjima.

To je zbog usmerenosti na um. Metafizičari su sasvim naivno došli do konstatacije da se primarni uzrok ne može spoznati, što je velika greška.

Od te greške dolazi svo neznanje filozofije.

Bog kao primarni uzrok, održavalac, sredstvo i cilj je dostižan, ali se umom ne može obuhvatiti.

Um je tvorevina i um je ograničen i smrtan.

Duša i svest nisu.

Zaključak:

Zabluda filozofije se ogleda u činjenici da mnogi žele da znanje odvoje od Boga, što je apsurd jer Bog je znanje, istina i sloboda. To je kao da želiš odvojiti dete od majčine utrobe.

Znanje o Bogu je osnovno znanje na osnovu kojeg dobijaš zaključno znanje(nije lutajuće i pogrešno).

 

 

BUDIMO RACIONALNI

Mnogi ljudi me optužuju da olako koristim reči “dokaz” ili “činjenica” jer nemaju iskustveno znanje o tome kao i da veruju da to nisu objektivni dokazi. Ipak, to je samo zaborav čoveka da prepozna čudesne istine na jednostavan način.

Evo jedne proste:

Činjenica da čovek može da živi bez ruke ili noge jeste dokaz da mi nismo telo već Bog–duša koji koristi telo za iskustvo života na planeti Zemlji i dostizanje istine, znanja i supersvesti.

Neko će reći da to nije dokaz, ali neće biti u pravu jer samo ne prepoznaje dokaz iz neznanja, a to neznanje uzrokuje vera u objektivne dokaze.

Ali šta su objektivni dokazi? To su ustaljene zablude o stvaranju. A stvaranje je posledica. Pri gledanju u posledice, uzrok ostaje neprepoznatljiv. A uzrok je bukvalno sve, i verujte mi na reč, svaki čovek je sposoban za spoznaju Boga. To je najdivniji zakon i dar od Boga nama.